Bolje grob, nego NATO
Ratni veteran Dalibor Jauković (43), koji je u sredu ručnom granatom napao američku ambasadu u Podgorici, a zatim se ubio, to je učinio razočaran priklanjanjem Crne Gore NATO-u i SAD.
Podgorički "Dan" ekskluzivno prenosi da je Janković u dva pisma zatražio oproštaj majke zbog onoga što će uraditi, ali i objasnio motive. U razgovoru sa Dejanom, bratom nastradalog, otkrilo se i kako se oprostio od porodice svestan da ide na put bez povratka.
Pročitajte još:
* Haos u Crnoj Gori: Muškarac u Podgorici bacio bombu na ambasadu SAD pa se razneo
* Policija otkrila identitet bomaša iz Podgorice: Rođeni Kraljevčanin izvršio napad
- Došao je s posla i u stanu su bili Dalibor, naša majka i komšija. Gledali su TV i bili su raspoloženi. Oko 23 časa je obukao jaknu i rekao da će da izađe. Ostavio je telefon i kazao da mu ne treba, jer će se brzo vratiti. Nije se sa mnom ni pozdravio, verovatno da ne bih posumnjao šta će da uradi. Ne znam odakle mu bombe. To samo znaju anđeli - tužan je Dejan.
Častan i siromašan
Ovaj događaj ne prestaje da izaziva pažnju kako domaćih, tako i svetskih medija. Prorežimski mediji u Podgorici provlače tezu da je reč o terorističkom aktu, ali Radan Nikolić, predsednik Udruženja boraca ratova od 1990. godine Crne Gore, oštro odbacuje tu mogućnost.
- Nema govora o tome da je Jauković počinio terorističko delo. Jednostavno, to je čin jednog iskrenog patriote, poštenog čoveka koji je u jednom trenutku bio heroj, a onda doživeo da bude na rubu egzistencije, bez posla i bez satisfakcije što je branio svoju otadžbinu. Sve ukazuje da je bolovao od posttraumatskog sindroma (PTS), od koga pati sve više ratnih veterana u Crnoj Gori. Nažalost, vlast namerno okreće glavu od njih i pretvara se da taj problem ne postoji. Prava istina je da je problem alarmantan i da je iz godine u godinu sve više ubistava, ali i samoubistava veterana - ističe Nikolić.
Gordi Drobnjak
Za Dalibora Jaukovića kažu da je bio fin i uvažen čovek. Preselio se iz Kraljeva 1993. godine i radio je u Kombinatu aluminijuma u Podgorici, ali je ostao bez posla kao i hiljade drugih.
- Mnogo je patio jer bukvalno nije imao od čega da živi. Jaukovići su glasovito drobnjačko bratstvo. Koreni su im u selu Pridvorica kod Šavnika. Velika ga je muka naterala da ovo napravi - kažu njegovi poznanici.
Ratnici državni neprijatelji
Prema njegovim rečima, ne postoji zvaničan podatak koliko se veterana u Crnoj Gori ubilo, ali upozorava na utisak da je taj broj iz godine u godinu sve veći.
- Lično znam za najmanje sedam takvih slučajeva. Po pravilu su to ljudi koji su oboleli od PTS, ali niti ih je iko pregledao, niti prepisao odgovarajuću terapiju kojom bi se ova bolest stavila pod neku vrstu kontrole. Neverovatno je ali istinito da u Crnoj Gori ne postoji mogućnost da se takvoj osobi institucionalno pomogne. Naše udruženje je u nekoliko navrata upozoravalo na problem i pokušavalo da formira barem neko savetovalište, ali za državu smo u rangu državnog neprijatelja. Ne samo što ne dobijamo ni prebijenu paru, već nemamo ni svoje kancelarije. Država bukvalno pokušava da zamaskira činjenicu da je odziv rezervista u Crnoj Gori 1991. godine bio sto odsto - naglašava Nikolić.
Zakleti Jugosloven
Dejan Jauković ističe da njegov brat nije bio nacionalista, već zakleti Jugosloven.
- Poštovao je svakoga, a i njega je svako poštovao. Nije voleo Ameriku i njihovu politiku. To je on sve napisao u oproštajnom pismu. Nečitak mu je rukopis, tako da će sve to policija da protumači - izjavio je Dejan Jauković.
Biće još ekscesa
Blagoje Grahovac penzionisani general avijacije JNA i VJ, a sada publicista i vojni analitičar takođe smatra da je čin Dalibora Jaukovića klasičan primer takozvanog vijetnamskog sindroma odnosno posttraumatskog stresnog poremećaja.
Po njegovom mišljenju, neće biti iznenađenje ako bude sve više takvih pojedinačnih ekscesa.
- Crna Gora nije imala oružane sukobe na svojoj teritoriji, ali su građani Crne Gore u velikoj meri žrtve zloupotrebe rđavih vlasti. Građani su prevareni, osiromašeni i osramoćeni, ali država je trebalo da popravlja duhovno stanje nacije, a umesto toga ga sve više kvari zavađanjem i trovanjem naroda.
Branio nebo nad Beogradom
Na društvenim mrežama odmah se pojavio orden i plaketa koju je Dalibor dobio tokom učešća u odbrani otadžbine 1999. godine. U međuvremenu se saznalo da je tada bio u sastavu RV i PVO tadašnje Vojske Jugoslavije, na nekom od položaja u Beogradu.
- Preživeo je bombardovanje i pogodak NATO bombe. Igrom slučaja se spasao u betonskom bunkeru u koji je tada prvi put ušao. Ali, nije želeo o tome da priča - objašnjava njegov brat.
Dalibor je ukazom predsednika SRJ Slobodana Miloševića odlikovan medaljom za zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti.
