Rt zbog kojeg se i krv prolila
Ni na Balkanu, ni u Evropi, a verovatno ni u celom svetu, nema stope zemlje oko koje postoji toliko kontroverzi i sporenja koliko ih ima oko Prevlake, malenog rta koji se kao kućni prag uklinio u more na ulazu u Bokokotorski zaliv.
To poluostrvce, površine manje od jednog kvadratnog kilometra, posno i naoko beskorisno, imanjce koje bi dobar domaćin dobrom prijatelju i komšiji darovao za progon, za pristup kući, već gotovo tri decenije predstavlja nerešivi državni problem, najpre između Hrvatske i ostatka Jugoslavije, posle između Hrvatske i SR Jugoslavije, pa između Hrvatske i Državne zajednice Srbije i Crne Gore i konačno sada između Hrvatske i novopečene države Crne Gore.
Na kapiji najlepšeg fjorda
Poluostrvce se zaglavilo na kapiji najlepšeg fjorda u Evropi kao kost u grlu i čeka da vlastodržačke garniture u Crnoj Gori i Hrvatskoj izmudruju, ako ne pravedno a ono zadovoljavajuće rešenje za obe strane, i konačno na tom delu pobiju tvrdi i nepomični granični međaš - da tako trajno eliminišu jednu opasnost i problem zbog kojeg je, kao što je poznato, devedesetih godina prošlog veka i oružje zvecnulo i nepotrebno se krv prolila.
Taj problem, koji tako dugo tinja u odnosima Crne Gore i Hrvatske, bio je povod da se u Matici srpskoj u Danilovgradu nedavno ponovo otvori knjiga "Ničija zemlja" Ljubomira Đikanovića, doajena crnogorskog novinarstva, nastala pre 10 godina kao plod njegovog dvodecenijskog istraživanja ovog pitanja.
Oslanjajući se na tada dostupne pravne i druge akte, on je najpre u seriji tekstova u "Politici" i drugim glasilima počeo da dokazuje da oko Prevlake nema i ne može biti nikakvog spora ako će neko da poštuje ono što u tim dokumentima piše i potvrđuje da je to je crnogorsko i da Crna Gora nikako ne može zatvoriti jedan od najvažnijih izlaza i prozora u svet.
Suprotna stanovišta, čak i jednog ministra inostranih poslova Crne Gore iz devedesetih godina prošlog veka, nisu obeshrabrila ovog iskusnog, postojanog i fanatično upornog novinarskog vuka, prekaljenog u mnogim bitkama za istinu i pravdu. Iako već na završetku profesionalne novinarske karijere, on se mladalački, sa elanom i zanosom početnika, latio istraživanja oko Prevlake.
Ničija zemlja, ničija briga
Tako je nastala obimna studija, analitična i nepobitnim dokazima podastrta, koju više niko ko se bude ozbiljno bavio ovim problemom ne može olako zaobići, naročito ne političari i oni kojima padne u deo da na tom delu granice između Crne Gore i Hrvatske pobijaju granične međaše.
Đikanović je gromoglasno stavio do znanja, prvenstveno vlasti u Crnoj Gori, da ta "ničija zemlja" ne može biti ničija briga već prvorazredni državni zadatak i obaveza da se to pitanje konačno, trajno i za sva vremena skine sa dnevnog reda, ali ne crnogorskim odricanjem od Prevlake i bilo kakvim trulim i kratkoročnim kompromisima kojima su neki u minule dve decenije očigledno bili skloni.
Politički problem
Jer, on je nepobitno dokazao da je Prevlaka crnogorska, da je to sastavni i neodvojivi deo Bokokotorskog zaliva i da bi ime onoga ko se odrekne tog kućnog praga, ko zatvori ta ulazna vrata crnogorske državne kuće, ostalo vo veki vekova upisano na stubu srama i izdaje.
- Iako svi argumenti govore i dokazuju da Crna Gora ima tapiju nad Prevlakom, da je ona i po Badinterovoj komisiji sastavni deo Crne Gore, ona, nažalost, sve više postaje samo politički problem i tako izmiče Crnoj Gori, što pokazuje i uporno ćutanje crnogorske vlasti o tome - upozorio je na tribini vremešni, mudri autor ove knjige.
- Na rešavanju pitanja Prevlake - dodao je on - treba istrajati, jer su argumenti na strani Crne Gore, a svakim drugačijim rešenjem izgubio bi se značajni deo crnogorske suverenosti. No, čak i ako se to dogodi, sa time se ne smemo nikad pomiriti, već treba uvek, iznova pokretati to pitanje i nikad se ne odricati Prevlake.
Stav profesora Filidora
Obarajući tvrdnje, ne samo hrvatskih nacionalista i mladoustaša nego i pojedinih zagriženih političara i sa jedne i sa druge strane, da je Prevlaka u drugoj Jugoslaviji bila u administrativnim granicama Hrvatske, Đikanović se, pored ostalog, poziva na zagrebačkog profesora Rikarda Filidora koji je, reagujući na tu galamu, još krajem 1995. godine napisao "da o izdaji Prevlake nema ni govora" jer se ne može izdati nešto "što ni de fakto ni de jure nije hrvatsko". Pri tom Filidor navodi da je Prevlaka, "odlukom Vlade FNRJ još 1953. godine, kao vojni kompleks, dodeljena Crnoj Gori, a Hrvatska potom nikada na tu odluku nije uložila prigovor..."
Anatema
- Đikanović je nedvosmisleno dokazao da Prevlaka, iako je kroz istoriju bila i ugarska, mletačka, venecijanska, austrijska, francuska, jugoslovenska, nikada nije bila deo Hrvatske. Prema istorijskim i geografskim podacima ona je samo crnogorska, a za tu tvrdnju autor je ponudio mnoštvo dokaza. Karakteristika ove knjige je savršeno poznavanje teme, vrhunska opreznost i kultura ispoljena prema činjenicama, kao i uzdržanost u stavovima - rekao je na tribini, publicista i nekadašnji političar Vojislav Mijušković, urednik ove zanimljive i veoma važne knjige, koji je naglasio da će "političari morati da čuju njen glas ili će nositi njenu trajnu anatemu..."
