Izložba zbog koje su Srbi i Hrvati ponovo "zaratili"
Danas se obeležava Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta. Svet se seća teških zločina. Da se nikada ne zaboravi podsetila je i izložba u sedištu Ujedinjenih nacija. Čini se, i pre samog otvaranja, izazvala je nove diplomatske trzavice.
Iz susedne Hrvatske stigle su optužbe. Kako kažu, Srbija izložbom manipuliše i plasira lažne podatke. Istoričari smatraju da je čvorište diplomatskih odnosa pravo mesto da se probudi pažnja svetske javnosti.
U sedištu UN, arhivski dokumenti, autentični predmeti, dokumentarni film, fotografije, knjige - podsećaju na srpske, jevrejske, romske žrtve.
Pročitajte još:
* Hrvati besni zbog izložbe o Jasenovcu: "Srbija manipuliše i plasira lažne podatke"
* "Hrvati prisvajaju Teslu, a ubijali članove njegove porodice"
U Savezu jevrejskih opština Srbije kažu da međunarodnoj javnosti nije dovoljno poznato šta se događalo u sistemu jasenovačkih logora, gde je desetine hiljada ljudi ostavilo svoje živote.
- Treba znati u vezi sa sistemom jasenovačkih logora da su oni poznati po izuzetnoj surovosti. Na svetskom nivou treba da bude poznato kako su ubijane i zverski mučene žrtve. Da li zgrada UN, mislim da je svako mesto dobro gde će se kazati i govoriti o mestu patnje kao što je bio sistem jasenovačkih logora - ističe Robert Sabadoš, predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije.
"Jasenovac - pravo na nezaborav" u čvorištu diplomatskih odnosa pravo je mesto da se probudi pažnja svetske javnosti, smatraju istoričari.
- Veoma je teško kvantifikovati efekat ove izložbe. Ako imamo da su vrednosti antifašizma i dalje duboko utkane u sistem međunarodnih odnosa, potenciranje naše uloge u antifašističkoj borbi i stradanje naših naroda na jedan primeren i kulturan način svakako može doprineti razvoju naših međunarodnih odnosa - smatra istoričar Nemanja Starović iz fondacije "Beogradski strateški dijalog".
Mač sa dve oštrice
Da diplomatske aktivnosti uvek imaju dve oštrice potvrđuje zahtev Hrvatske da se ukloni postavka o Jasenovcu. Osim što zvaničnom Zagrebu smeta isticanje broja nastradalih, sporno je i kako izložba predstavlja Alojzija Stepinca.
- Mislim da su ljudi koji su o tome odlučivali morali i te kako da razmisle, jer radi se o UN, radi se o partneru Izraelu, odnosno jevrejskim organizacijama koje su saučesnik u tome i, naravno, može se očekivati određena reakcija ne samo Hrvatske nego i Vatikana. Ono što bi bilo loše, to je da reakcija Vatikana izazove reakciju nekih drugih zemalja, jer ipak katolička crkva ima jak uticaj u nizu zemalja u svetu - kaže profesor Fakulteta političkih nauka Ivo Visković, bivši ambasador Srbije u Nemačkoj.
Ipak, diplomate podsećaju da je na manevar Hrvatske intervenisao generalni sekretar UN.
- UN se trude da budu neutralne koliko je to moguće, ali ne možete o takvim stvarima nikada garantovati stopostotnu neutralnost. Oni nalaze razlog zašto je to tako. Ovde je vrlo jasan razlog obeležavanje dana Holokausta. Nama je stalo do toga da se zna nešto o onome što smatramo da je zatajeno, da nije javnosti poznato - rekao je Visković.
A izložba na Ist Riveru nije prva koja je izazvala diplomatske trzavice na relaciji Srbija-Hrvatska. Pre tri godine izložba u Madridu podstakla je raspravu o tome čiji je Tesla.
