Dok je ljudi biće i rakije
Loš rod voća u opštini Bijelo Polje nije obeshrabrio domaćine niti doveo u pitanje tradiciju podlaganja kazana i pečenje rakije u ovo doba godine. Neki su voće kupili u krajevima gde je rod bio bolji, uglavnom iz susednih: Berana, Mojkovca, Pljevalja, Andrijevice, Brodareva, Prijepolja i Priboja ili su ga otkupili, ili dobili na dar od komšija.
Recept predaka
Jedan od njih je Stanoje Ljiljanić, iz Pali, koji je ovih dana podložio staru mašinu iz koje više od tri decenije dobija, kako tvrdi, vrhunsku rakiju koju traže kupci sa svih strana.
Lek
Ljiljanić tvrdi da je rakija od jabuka i lekovita:
- Do pre nekoliko decenija planinska sela u bjelopoljskoj opštini nisu imala ambulante, pa smo deci temperaturu zbog prehlade skidali oblogama iz rakije i to veoma uspešno. Zato se često čuje od gorštaka da je ona lek.
- Vodim računa šta stavljam u badnjeve, uglavnom ih napunim jabukom, jer šljiva gotovo i da nemam. Svaka jabuka mora biti zdrava i isečena kako bi dobila odgovarajuće vrenje bez kojeg nema jake i pitke rakije - priča Ljiljanić i dodaje:
- Imam kvalitetne sorte jabuka, pa od njih ispečem rakiju koja je jaka kao grom. Staro je pravilo da se mora prepeći. Onda nije čudo što sam na glasu među onima koji peku jabukovaču u Bijelom Polju i okolini. Uglavnom pečem rakiju kako su to činili moj otac i deda.
Džibra bez šećera
- Veoma je bitno da se u džibru ne stavljaju bilo kakvi dodaci, pa ni manje količine šećera koje tehnolozi preporučuju - kaže on i ističe da dok je ljudi biće i rakije.
- Rakija nikako ne može biti dobra ako se stavlja šećer. Mi stari znalci probajući rakiju znamo da li je šećeruša. Nikad za više od 30 godina nisam u džibru stavljao šećer i uvek mi je rakija bila na ceni, a zadovoljan sam i količinom koju dobijem. Ove godine od dvadesetak tovara očekujem oko 100 litara dobre rakije - ističe Ljiljanić.
On podseća da ranije nije bilo ni kocke šećera za pojesti, a kamoli za stavljanje u badanj, pa se uvek pekla zdrava rakija. U to vreme nije bilo ni gradi za merenje jačine, kao sada već je utvrđivana tako što su se prve kapi sipale u vatru kako bi se na osnovu jačine plamena određivala njena jačina.
- Ranije su se sa nestrpljenjem u celom selu iz lule čekale prve kapljice - kaže Stanoje.
Prve kapi najjače
- Narod se iselio, mladi otišli, zgodniji im je život u kafićima nego domaćinstvo na selu. Dok priča ne seća se kad je video dete da prođe obližnjim putem, ali podseća na dobra vremena kad je u obližnjoj školi bilo i po 300 đaka. Roditelji su ih iz druge smene sačekivali i navraćali kod mene. Već duže vreme retko ko navrati. Mi koji smo ostali, ne odustajemo, radimo i uživamo u rezultatima svoga rada - priča domaćin Stanoje, nudeći čašicu prvenca iz kazana Vukomanu Kljajeviću, novinaru Radija Crne Gore koji se sa njim zna godinama.
- Prve kapi jabukovače iz kazanske lule su najbolje i zato ih svi piju sa uživanjem. Dok mogu da radim neću odustati od ovog posla, jer osim što imam koristi deo je navike bez koje ne bih mogao - kaže Ljiljanić.
