Šrafcigerom na Majku Božju
Ako je tačno ono što je pre neki dan obelodanio Aleksandar Berkuljan, tehničar u Narodnom muzeju na Cetinju, a fotografije kojima je sve potkrepio, čini se, to nepobitno potvrđuju, ikoni Bogorodice Filermoske, jednoj od najvećih hrišćanskih svetinja, preti opasnost od potpune devastacije i uništenja.
Ekskluzivni snimci
- Tokom ekspertize pre nekoliko godina video sam da je ikona u užasnom stanju - citira Berkuljana podgorička "Pobjeda" i sve podastire njegovim ekskluzivnim snimcima.
Crnoj Gori fale stručnjaci
Po mišljenju Aleksandra Berkuljana, Crna Gora nema dovoljno ni tehničkih ni stručnih kapaciteta da može zaustaviti propadanje ikone.
- Niko se kod nas ne bavi inkaustikom ni konzervacijom voštane boje. Tu je i problem temperature - ako je temperatura veća, postoji opasnost da se boja istopi ili otpadne. Ikona je već u fazi kada izgleda kao krljušt. Ispucala je čitavom svojom površinom, a u priloženim slikama se jasno vide mesta tih oštećenja...
- Tada sam napravio seriju snimaka polarizovanim svetlom, što znači da sam koristio određene filtere i snimio makro i mikro detalje. Oni ukazuju da je površina ikone ekstremno degradirana, da se radi o inkaustici (slikanje voskom, napomena B. S), o slici koja je rađena voštanom bojom, tj. tintom otopljenom u vosku - objašnjava Berkuljan, koji smatra da je boja vremenom pretrpela teška oštećenja, da se pod uvećanjem vidi "da liči na krljušt i postoji opasnost da otpadne", te da se ne radi, kako se do sada mislilo, o ulju ili temperi na platnu.
- Na grundu ne postoji podloga, taj sloj boje direktno je nanesen na grubo jutino platno, koje bi moglo da se analizira i da se utvrdi tačno vreme kada je nastalo - kaže Berkuljan i ukazuje i na oštećenje čak i skupocenog okvira ikone koje je, navodno, nastalo devedesetih godina prošlog veka kada je na Cetinje došla Đovanela Feraris i kad je za potrebe njenog istraživanja i knjige koju je objavila, ikona prvi put rastavljena.
A koliko je to "stručno" urađeno vidi se po ozbiljnom i do danas ne saniranom oštećenju okvira nastalom grubom upotrebom šrafcigera!
Ovo gromovito otkriće i tvrdnje pojavili su se u jeku velike polemike oko toga gde će biti smeštene i za pokolenja sačuvane tri možda najveće svetinje u hrišćanstvu - ikona Bogorodice Filermoske, desna ruka Svetog Jovana Krstitelja i čestica Časnog krsta.
Crnogorska vlast, odnosno cetinjska lokalna uprava, kane i na tome ubrzano rade da višestruko i nemerljivo vrednu ikonu smeste u specijalno uređenu podzemnu prostoriju Cetinjske pećine. Mitropolija crnogorsko-primorska, pak, predlaže da država i crkva zajednički podignu novi hram posvećen Svetoj Trojici pored Cetinjskog manastira i da se u njemu zajedno smeste sve tri svetinje, kako je to bilo vekovima unatrag.
Okovane u žeženo zlato
Da podsetimo, svetinje su, nakon viševekovne odiseje od Jerusalima, preko Rodosa i Malte, malteški vitezovi krajem 19. veka doneli na ruski carski dvor i poklonili tadašnjem ruskom imperatoru Pavlu Prvom koji je, očigledno uviđajući o kakvim se svetinjama i relikvijama radi, razdrešio kesu, potrošio 25.000 rubalja u zlatu, okovao ih u žeženo zlato i ukrasio najskupocenijim draguljima.
Čeka se reakcija Maltežana
Nebriga o ikoni Bogorodice Filermoske može da pokrene i osetljivo pitanje vlasništva. Jer Maltežani su još devedesetih godina prošlog veka, kad su ove svete utvari "vaskrsnule", otvoreno saopštili da pitanje vlasništva za njih "nije sporno", da svetinje nisu poklonjene ni caru ruskome ni kralju Aleksandru, već poverene na čuvanje, ali da oni to pitanje neće potezati sve dok se sa svetinjama bude postupalo i o njima brinulo kako dolikuje, dok one budu poštovane i čuvane kao svetinje.
Nakon propasti ruskog carstva 1918. godine, svetinje su prokrijumčarene iz Rusije i u Talinu predate ruskoj carici Mariji Fjodorovnoj, majci potonjeg ruskog cara Nikolaja Drugog, po čijoj će volji i potonjoj želji, a u znak zahvalnosti za pomoć i utočište koje je pružio Rusima, izbeglicama pred olujom Oktobarske revolucije, desetak godina kasnije biti predate jugoslovenskom kralju Aleksandru Prvom Karađorđeviću Ujedinitelju. On je, uviđajući o kakvom se blagu radi, naredio da se svetinje smeste u dvorskoj crkvi i to je sve do smrti čuvao kao veliku tajnu koju će, tek koju godinu pre Drugog svetskog rata, knez Pavle poveriti nekom američkom novinaru.
Iguman ih predao Udbi
Mlađani prestolonaslednik, kralj Petar Drugi Karađorđević će, aprilskih dana 1941. godine, bežeći pred nemačkim i italijanskim okupatorima, svetinje doneti u Ostrog i poveriti ih tadašnjem patrijarhu srpskom Gavrilu Dožiću, a ovaj igumanu ostroškom Leontiju Mitroviću, koji će ih čuvati u specijalnom skrovištu pod patosom svoje spavaće sobe sve do septembra 1952. godine kada ih je prijavio i predao Udbi.
Svetinje će od tada sve do 1978. godine ostati u trezoru Državne bezbednosti, a tada su predate na čuvanje, ikona Narodnom muzeju na Cetinju, a Ruka i Krst Mitropoliji crnogorsko-primorskoj. Svi pokušaji da se svetinje objedine i zajedno čuvaju do danas su ostali bezuspešni - Krst i Ruka se čuvaju u ćivotu Svetog Petra Cetinjskog, a ikona u zasebnoj sobi, "plavoj kapeli" i Narodnom muzeju.
Kako je Upravni sud nedavno poništio rešenje Uprave za zaštitu kulturnih dobara, odnosno Ministarstva kulture, kojim je 2012. godine bilo jednostrano utvrđeno da je ikona Bogorodice Filermoske vlasništvo države Crne Gore, u raspravi koja je potom usledila oko statusa ove relikvije, pojavio se Aleksandar Berkuljan i šokantnim podacima o stanju ikone stavio do znanja da, nastavi li se nebriga o ovoj svetinji, uskoro je više neće ni biti.
