Sprema li se Dejton za čitav Balkan: Karte moraju da gledaju i Rusija i Kina
Sadašnji Balkan je još pod dominacijom atlantističkih sila i one ga kroje po nekom svom modelu, a želele bi i da ga skroje tako da zatvore to pitanje dok su ovde još moćni, kaže stručnjak za geopolitiku Milomir Stepić.
Zapadu "sinulo" da je napravio grešku?
- Neka nova međunarodna konferencija o Balkanu koja bi faktički prekrojila sadašnje granice bivših jugoslovenskih država ne bi bila tako lako izvodljiva, jer bi morala biti usaglašena, pre svega, između velikih sila i njihovih interesa - dodaje Stepić koji napominje da su se u međuvremenu desila neka nova "faktička stanja", tako da bi u takvoj konferenciji učešće morale da uzmu i Rusija i Kina, a ne samo Amerika.
Ideju, da su balkanskim državama potrebne nove granice koje bi zauvek smirile ovaj deo Evrope, pre nekih godinu dana prvi je lansirao Timoti Les, autor analize političke situacije na Balkanu iznete u američkom časopisu "Forin polisi". Les je izneo tezu da je potreban radikalan pristup nestabilnom balkanskom regionu, kako bi se došlo do mira i stabilnosti.
Stepić smatra da je Zapadu "sinulo" da je napravljena greška, i da sada, kada su se našli u ćorsokaku, ponovo pokreću pitanje granica, jer su shvatili da osim njih, koji su se u to umešali devedesetih godina, sada postoje i druge sile kojima je Balkan ponovo bitan na globalnom planu. Drugim rečima, Rusija i Kina. Kina, u svom zamahu i ekonomske i političke ekspanzije neće trpeti da neko drugi rešava ta pitanja, a da ona bude prisutna samo ekonomski.
Stepić kaže, vraćajući se na predlog Timoti Lesa, da on u svojoj analizi ne pominje promenu granica Hrvatske, u smislu pitanja Krajine, jer se, kako navodi, to pitanje smatra rešenim - time što su Srbi proterani. Les, podseća Stepić, ne dovodi u pitanje ni granice Albanije - nego se automatski priča o - Velikoj Albaniji.
Srbija bi izgubila Kosovo...
- Dakle, po njemu, tu bi trebalo od nekakvih ostataka da se napravi, na jednoj strani, proširena Srbija prema Republici Srpskoj, a sa druge strane invalidna Srbija, jer bi izgubila Kosovo i Metohiju, odnosno, najveći njen deo. Tako da ja nisam siguran da li je moguće to sada izvesti, ni kako bi pre svega na tu soluciju pristale sve velike sile - dodaje Stepić.
Podsećanja radi, današnje granice državica na Balkanu odredila je takozvana Badenterova arbitražna komisija (Arbitražna komisija Mirovne konferencije o Jugoslaviji) koju je sastavio Savet ministara Evropske ekonomske zajednice 27. avgusta 1991. godine.
Ova komisija je izrekla petnaest mišljenja o "velikim pravnim pitanjima", između ostalog i o pitanjima koja se tiču granica. Komisija je zaključila da se granice između Hrvatske i Srbije, Bosne i Hercegovine i Srbije i eventualnih drugih susednih nezavisnih država ne mogu menjati, "osim uz slobodno postignut dogovor", ili "ako nije drugačije dogovoreno".
Drugim rečima, bivše granice Republika, postaju granice zaštićene međunarodnim pravom, odnosno, državne granice.
