Srbi dobili ruske Migove, a koji avion će kupiti Hrvati?
U sledećih deset dana Stručno odeljenje MORH-a trebalo bi ministru obrane Damiru Krstičeviću da predloži najbolju ponudu za nabavku višenamenskog borbenog aviona, posle čega će ministar s odabranom ponudom otići pred saborski Odbor za obranu, koji daje svoje mišljenje a potom bi do kraja godine, prema najavama, premijer Plenković trebalo da potpiše odluku o tome čiji će borbeni avion Hrvatska kupiti.
Iako je Ministarstvo obrane dobilo četiri ponude, izbor se sveo na onu između švedskog Gripena i izraelskog F16 Barak. Američka ponuda za F16 blok 70 Hrvatskoj je preskupa, a Grčka za F16 nije odgovarajuća. U tom slučaju sve se svodi na izbor novog aviona JAS 39 C/D verzija i F16 C/D verzija Barak, proizvedenog krajem 80-ih godina prošlog veka. Vazduhoplovni stručnjaci tvrde da, s tehničke strane, za Hrvatsku nijedan izbor neće biti loš. Oba aviona su kvalitetna te će HRZ i država njima profitirati, i odbrambeno, i tehnološki.
Pročitajte još:
* Vojna vežba krenula po zlu: Bombarder F-16 greškom gađao osmatračnicu
* Hrvatska odustala od F-16: Nabavlja švedske ili južnokorejske avione?
Avion za 30 godina
Prema dostupnim informacijama, finansijske razlike u ponudama su velike, što i ne treba da čudi s obzirom na to da je reč o novom i starom avionu. Švedska ponuda je veća za nekoliko stotina milijuna eura, pa je ona bez naoružanja, a u izraelsku je, navodno, uključeno i naoružanje. Ali, prema rečima Majkla Johansona, potpredsednika kompanije SAAB, proizvođača Gripena, oni su spremni na novi krug razgovora s hrvatskom stranom oko ponude. Iza tih njegovih reči, kako saznaje Jutarnji, krije se zapravo nova, znatno niža finansijska ponuda za Hrvatsku. Ona bi mogla da bude predstavljena ako hrvatska strana odabere izraelsku i švedsku ponudu i od obe strane zatraži konačnu najbolju ponudu. Prema projekcijama proračuna za razdoblje od 2018. do 2020. Ministarstvo odbrane za postrojenja i opremu u sklopu nabavke aviona 2018. godine namerava da izdvoji 350, a 2019. i 2020. godine po 360 miliona kuna.
Iako je cena nabavke aviona izuzetno bitna, hrvatski vazduhoplovni stručnjaci naglašavaju da je u razmatranju ponuda izuzetno važno sagledati troškove tokom celog perioda korišćenja, a Hrvatska traži avion koji će koristiti sledećih 30 godina. Pre svega se misli na troškove održavanja, infrastrukture, letne troškove. Oni su, prema svim analizama, za Gripen znatno manji nego za F16. Po dostupnim međunarodnim vojnim analizama, u 30 godina eksploatacije aviona troškovi kod Gripena navodno su manji za oko 800 miliona evra u odnosu na F16.
Tehničke razlike
Sagovornici Jutarnjeg ističu nekoliko važnih tehničko-taktičkih razlika između ova dva aviona. Izraelska nadograđena verzija F16 Barak ima dvostruko veću nosivost od Gripena te može da ponese i do sedam tona naoružanja. To je, pre svega, velika prednost u borbenim operacijama vazduh-zemlja.
Osim toga ističe se borbeno iskustvo ovog aviona koje Gripen nema. S druge strane SAAB Hrvatskoj nudi najnoviju unapređenu verziju aviona s paketom MS20 koji, na primer, uključuje novi radar dohvata 300 kilometara i otkrivanja cilja minimalne površine od 0,4 četvorna metra. Tu je i auto fly up opcija, te komunikacija zapovedništava i pilota u realnom vremenu... Izraelska strana takođe nudi dorađenu moderniziranu verziju Baraka, što taj avion podiže na novu razinu.
Privredna saradnja
U svemu tome važna je i podrška vlade odabrane zemlje proizvođača aviona. Švedski ministar obrane Peter Haltkvist ističe da švedska vlada u potpunosti podržava ponudu SAAB-a, ali ne objašnjava šta bi ona učinila u slučaju problema u isporuci aviona, naoružanja ili na koji način može finansijski "olakšati" ponudu.
Ministar odbrane Krstičević uvek ističe da je država pri sklapanju ugovora o nabavci aviona mora da osigura "da taj ugovor bude podloga za jačanje privredne saradnje i da ključni element mora da bude partner koji će da investira u hrvatsku privredu".
Prema informacijama "Jutarnjeg", i izraelska i švedska strana spremne su, u sklopu vojne saradnje, na velika ulaganja u Vazduhoplovno-tehnički centar u Velikoj Gorici, koji bi, prema njihovim planovima, bio znatno tehnološki unapređen kao regionalni centar za održavanje njihovih aviona. Izraelska strana tu planira i dalje tehnološke iskorake u druge sfere vazduhoplovstva. Kad je reč o indirektnom offsetu, on, prema uredbi Evropske komisije, više nije dopušten i više nije moguće uz kupovinu aviona vezivati otvaranje novih industrijskih pogona, što je, na primer, u Mađarskoj napravio Electrolux. Ipak, moguća je industrijska saradnja na nivou odnosa hrvatske Vlade s vladom države proizvođača aviona.
U tom kontekstu treba gledati nedavno potpisani sporazum o saradnji u poljoprivredi između hrvatske i izraelske vlade. S druge strane, SAAB najavljuje pokretanje Inovacijskog programa koji bi se sastojao od Centra za softver, Naučnog parka i Univerzitetskog istraživačkog programa. U SAAB-u tvrde da taj program nema veze s nabavkom aviona, već će biti realizovan bez obzira na odluku hrvatske Vlade. Ali, činjenica je da je projekt predstavljen u samom finišu analize ponuda.
Prema neslužbenim informacijama, obe strane imaju već pripremljen niz projekata koji će biti aktivirani nakon donošenja odluke o odabiru.
