Dejton za šaku evra
Posle desetak godina apsolutne misterije, Uprava za organizovani i teški kriminal razrešila je barem deo apsurda u kom je originalni primerak Dejtonskog sporazuma, najvažnijeg dokumenta za mir u Bosni, nestao iz arhiva ne samo oba entiteta BiH, već i Srbije i SAD.
Policija je jedan od originala na engleskom pronašla na Palama u kući Željka Kuntoše, bivšeg telohranitelja i saradnika Dragana Kalinića, savetnika predsednika RS Milorada Dodika.
Navodno je Kuntoš original sporazuma pokušao da proda za 50.000 evra.
Kalinić se juče nije javljao na telefon, verovatno svestan da sve zanima samo jedno pitanje, a sagovornici "Vesti" koji su učestvovali u pisanju sporazuma kažu da je velika bruka što je original nestao, ali i što je nađen na ovakav način.
Prvi predsednik Skupštine RS Momčilo Krajišnik kroz smeh za "Vesti" odgovara ko je bio zadužen za "revers" ovog dokumenta dok je pravljen u vojnoj bazi Rajt Petersen kod Dejtona.
Kao da izgubite krštenicu
- Taj dokument zapravo učesnicima nije uručen u Americi, već se sačekalo da ga sve tri strane potpišu u Parizu. E sada, svi znamo da su Milošević, Tuđman i Izetbegović stavili svoje parafe, ali su drugi bili zaduženi da ponesu primerke. U ime Srpske tamo je bio Nikola Koljević - kaže Krajišnik.
On kaže da je bio u Hagu kada je iz medija saznao da su se originali Dejtonskog sporazuma zagubili i u Sarajevu i u Srbiji.
- Takođe mi je neverovatno da međunarodna zajednica nema svoj primerak ovog sporazuma, zato što je to dokument koji je zaustavio rat i odredio kasniju sudbinu i BiH i Balkana - kaže Krajišnik.
Bivša predsednica RS Biljana Plavšić šokirana je da su se u BiH svi zaklinjali nad dokumentom koga nije bilo.
- To je kao da izgubite krštenicu - čudi se Biljana Plavšić.
Granice na salveti
Zanimljiv je podatak da su Slobodan Milošević i Franjo Tuđman samo na dva dokumenta zajedno stavili parafe: na Dejtonski sporazum i za nevericu, na salvetu iz vojne baze Rajt Peterson kada su crtane granice unutar Bosne. Salveta je završila kao dokaz u Haškom tribunalu i ako je verovati odgovornima još je tamo.
Predato Poplašenu
Ona kaže da se primerak Republike Srpske do 1998. godine nalazio kod nje u kabinetu.
- Ubrzo nakon što je 1995. u Parizu potpisan Dejtonski sporazum u Srpskoj su održani predsednički izbori. Ja sam pobedila i zadesila me je sudbina da implementiram sporazum. Mislim da ga znam napamet koliko sam ga prostudirala. Mada su me tada svi napadali i optuživali, verovala sam da je taj sporazum bio dobar za moj narod, kao i za sve u BiH - priseća se Biljana Plavšić za "Vesti".
Ona objašnjava da je 1998. godine izgubila izbore od tadašnjeg radikala Nikole Poplašena.
- Dok sam mu u prizemlju Skupštine predavala dužnost, dotle su na spratu iznad nas šefovi kabineta obavljali primopredaju dokumenata. Sve je predato. Mislim da se to desilo prvi i poslednji put - ističe Plavšić.
Šupalj sef i u Srbiji
Šef diplomatije Ivica Dačić izjavio je da Srbija nema original Dejtonskog sporazuma, a da je posle sloma režima 5. oktobra 2000. godine nestao i papir na kom je Ričarad Holbruk potpisao da SAD nikada neće priznati nezavisnost Kosova.
- Svi se prave blesavi kad ih pitam za to. Miloševićevi saradnici tvrde, a njegova sekretarica se kune da je on zvao i predao joj papir na kom je američki izaslanik Holbruk potpisao Miloševiću da SAD nikada neće priznati nezavisnost Kosova - kazao je Dačić.
Prvi ministar spoljnih poslova posle 5. oktobra 2000. Goran Svilanović tvrdio je da nije zatekao ovaj dokument kada je preuzeo resor, a da su mu službenici rekli da je možda izgubljen kada je arhiva sklanjana za vreme NATO bombardovanja 1999.
Nema kupca za rizičnu robu
Da je Željko Kuntoš prodao na ilegalnom tržištu primerak Dejtonskog sporazuma, taj dokument bi bio zauvek izgubljen.
Međutim, sagovornik "Vesti", inspektor policije koji se bavio i borbom protiv nelegalnih trgovaca umetninama, kaže da je samo za dragocenosti lako doći do kupca na crnom tržištu.
- Za slike, umetničke i retke predmete tržište je malo i moraju da se krijumčare u inostranstvo. Ali, retki predmeti su rizični za prodaju i sve zavisi od umešnosti lopova da nađe kupca. Mora mnogo da se raspituje, što olakšava posao policiji - kaže sagovornik "Vesti".
Obično su lopovi zaposleni u institucijama, a za većinu predmeta se sazna da su ukradeni tek kada se nađu na aukciji ili se crnim tržištem proširi glasina.
Takav je primer bio i letos kada je aukcijska kuća u Španiji ponudila 12 stranica s potpisanim izjavama svetskih lidera u knjizi žalosti Kuće cveća povodom smrti Josipa Broza Tita.
Tek kada se saznalo za aukciju u Malagi reagovao je Muzej Jugoslavije.
Ugovori dobili noge
U Bosni se zagubio i ugovor o privatizaciji Energopetrola koji je čuvan u sefu Vlade Federacije BiH. U dokumentu je kupac INA-MOL dao bankovne garancije o ispunjenju obaveza u iznosu od 35 miliona maraka.
Zatim se 2015. saznalo da je iz Vlade RS nestao originalni ugovor o privatizaciji Robne kuće Boska sa overenim bankarskim menicama vrednim 300.000 evra.
Navodi se i da je nestala je sva dokumentacija o privatizaciji banaka iz FBiH. Takođe i desetine stranica iz nekoliko sudskih procesa za zloupotrebu službenog položaja ili novčane mahinacije.
