Jedina Srpkinja dožupan u Hrvatskoj: Mržnja koči bolji život
Srbi Zadarsko-kninske županije se i dalje suočavaju sa istim onim problemima koje su imali kada su se vratili u svoje domove, a mnoga pitanja koja se tiču osnovne egzistencije su i pored napora srpskih političkih predstavnika i dalje nerešena. Najveći broj Srba u ovom delu Hrvatske se bavi poljoprivredom i stočarstvom, a oni koji su imali sreće zaposleni su u retkim fabrikama ili državnoj službi.
Ovako, ukratko, pravi presek situacije Anja Šimpraga, jedina žena Srpkinja, dožupan u Hrvatskoj.
- Na odgovornoj funkciji u Hrvatskoj prvenstveno nije jednostavno biti kao žena, a onda i kao pripadnica nacionalne manjine. Žene u politiku donose novu političku kulturu, drugačiji stil vođenja gde sukobe rešavamo kompromisom, slušamo druge i uvažavamo mišljenje drugog. Jedina Srpkinja svakako nisam, jer odnedavno u Saboru imamo prvi put zastupnicu SDSS-a Draganu Jeckov.
Ističe da je politika posao rezervisan za muškarce.
- Pored zakonodavnog okvira prepreke predstavljaju i određeni stereotipi kojima smo izložene, ali čini mi se da smo evoluirali u tom smislu i žene su dobile određenu ulogu na političkoj sceni.
Po popisu stanovništva iz 2011. godine u Šibensko-kninskoj županiji Srba ima
11.518, odnosno 10,53 odsto, a najveći broj živi na prostoru bivše opštine Knin. Ljudi se bave poljoprivredom i stočarstvom, oni koji su imali sreću rade u zdravstvu, DIV-u, fabrici gipsa, preživljavaju i snalaze se kako umeju.
Fotografija sa puškom
Hrvatski mediji vas prozivaju da ste se slikali sa snajperom. Vi ste posle objasnili da je to vazdušna puška. Što ste se uopšte slikali na taj način?
- Pri samom stupanju na dužnost objavljena je moja slika s vazdušnom puškom, nastalom pre nekih 10 godina. Nije bilo reči o snajperu, kao ni o povezivanju s ratnim događanjima iz 1995, kad sam imala osam godina, što su bili navodi pojedinih portala. Želim da istaknem kako smo iz prošlosti svi naučili, ali budućnost nam je bliža i u njoj treba da živimo.
Na optužbe da su Srbi krivi za požare koji su besneli Hrvatskom, sagovornica "Vesti" odgovara:
- Uzroci požara mogu biti svakojaki. I brojna srpska sela su pretrpela velike štete od vatre. S obzirom na brojnost požara ove sezone pooštrene su mere i radnje na otkrivanju počinilaca. Raspirivanje mržnje i podizanje tenzija ne donosi nikome dobro, svi počinioci su državljani Hrvatske kako se izjasnila i Policijska uprava Šibensko-kninske županije, ne ulazeći u njihovu nacionalnost.
Poruka dijaspori
Vaša poruka zemljacima u dijaspori koji imaju neki problem u vezi sa svojom imovinom ili statusom. Kako da ga najlakše reše?
- Probleme u vezi sa imovinom ili statusom mogu rešavati obraćanjem srpskim institucijama i organizacijama u Hrvatskoj, kao i Klubu zastupnika SDSS-a u Saboru, koji će kroz zakonodavne okvire delovati na pozitivna rešavanja problema Srba.
Međunacionalnih tenzija biće dok god svi zajedno ne shvatimo da moramo da krenemo napred, smatra Anja Šimpraga.
- Neko na takav način skreće pažnju sa zapravo bitnih pitanja ili zadržava svoje biračko telo. Hrvatska je potpisala međunarodne konvencije i zakone o zaštiti ljudskih i manjinskih prava, imamo stvorene pretpostavke za civilizovan život, da rešavamo egzistencijalne probleme, a ne da su Srbi krivci za svaku novonastalu situaciju. Svemu navedenom doprinose i mediji jer znaju da je to priča koja se dobro prodaje.
Prema Ustavnom zakonu o pravima nacionalnih manjina Srbi imaju prednost pri zapošljavanju u telima državne uprave i pravosudnim telima pod istim uslovima ukoliko se pozovu na član 22 istoimenog zakona. U praksi je to drugačije i mora se dosta učiniti kako bi se postojeće stanje izmenilo, upozorava Anja Šimpraga.
Dopunska nastava
Koliko ima srpske dece u vašoj županiji i da li je sve spremno za početak dopunske nastave?
- U našoj županiji nastava se sprovodi po modelu C-gde deca imaju pet dodatnih školskih sati sedmično namenjenih negovanju srpskog jezika i kulture. O tačnim brojkama teško je govoriti, jer jedan deo pohađa nastavu po navedenom modelu, neko ide samo na pravoslavnu veronauku, ali najbitnije je da sve zajedno funkcioniše. Čine se dodatni napori kako bi se deci omogućilo olakšano učenje putem tableta, jer udžbenici koje koriste učiteljice su zastareli i uvek moraju da ih kopiraju.
Kada je reč o većim nametima na kuće i zemljište koje se ne obrađuje, osnovno je pitanje da li će prognani Srbi biti pošteđeni toga.
- Najavljeno je odgađanje primene poreza i očekujemo da se to i dogodi, a stav naših predstavnika je da se principi naplate poreza ne odnose na ratom pogođena područja, odnosno da poreska stopa na kuće koje bi se ovim zakonom oporezivale kao vikendice bude najniža moguća.
SDSS se nije raspala
Potpredsednica ste SDSS. Čini se da je stranka u ozbiljnim problemima, mnogi su je napustili?
- Na poslednjim unutarstranačkim izborima izabrano je novo rukovodstvo, koje će uz podršku kolega sprovoditi programe i štititi prava i interese Srba u Hrvatskoj. Teško je u ovakvoj političkoj i ekonomskoj situaciji ostati kompaktan, ali SDSS je na parlamentarnim i lokalnim izborima pokazao snagu i uspeo da ostane najjača srpska stranka.
Neverovatno zvuči podatak da mnoga srpska sela još nemaju struju.
- U Hrvatskoj je oko 80 sela i zaseoka bez struje, većim delom su to sela gde žive Srbi koji su pre ratnih događanja imali struju. Zajedničkim snagama UNDP-a, Fonda za zaštitu okoliša, županije i opština u pojedinim selima instalirani su solarni sistemi preko kojih se napajaju dok se konačno ne postigne dogovor s HEP-om.
Demografska struktura stanovništva ne ide nam u prilog kad govorimo o Srbima na ovim područjima - veli naša sagovornica.
- Stari umiru, ali mladi, kao i na celom Balkanu, zbog nemogućnosti zapošljavanja, malih primanja odlaze trbuhom za kruhom. Ipak, ja sam optimista i uvek moramo verovati u bolje sutra, u protivnom neće nas biti.
