Pelješki most izazvao novu krizu
Pelješki most će se graditi, a razgovori sa BiH nastaviti. Ovo je stav premijera Hrvatske Andreja Plenkovića. Tvrdi da se o tome razgovaralo na zajedničkoj sednici Saveta ministara BiH i Vlade Hrvatske u julu u Sarajevu.
- Sve što Hrvatska radi radi u skladu je s međunarodnim pravom. Most će naravno biti izgrađen na teritoriji unutrašnjih voda Hrvatske koje su nesporno hrvatske, koje po bilo kom aspektu međunarodnog prava mogu biti jedino i uvek samo hrvatske. Istovremeno, prema međunarodnom pravu neškodljiv prolaz hrvatskim morskim prostorom za sve brodove koji plove u i iz Neuma je zagarantovan, tehnički gabariti mosta su takvi, upravo onakvi kako je sugerisala BiH pre više od deset godina. Prema tome, ovo je pitanje koje ne treba politizovati -, rekao je hrvatski premijer Andrej Plenković.
Da se pravo, posebno ono međunarodno mora poštovati, jasno poručuje i ministar civilnih poslova BiH. Ipak, ističe da ne postoji dokument na osnovu kog bi Hrvatska mogla nastaviti s projektom Pelješki most.
Pročitajte još:
* Dodik poručio ambasadorki SAD da prestane da se meša
* "Bakirov pucanj u prazno: Bez Srba i Hrvata BiH ne može da..."
- Nema nijednog potpisanog dokumenta od strane Veća ministara, nadležnog ministarstva ili Predsedništva BiH, koji Hrvatskoj daje zeleno svetlo za izgradnju takvog mosta. Dokumenti koje su sačinile radne grupe nisu validni i na osnovu njih se ne može graditi takav most - poručio je Adil Osmanović, ministar civilnih poslova BiH.
Osim toga, pojašnjava Osmanović, granica između BiH i Hrvatske na moru je neuređena. To znači da se nikakav objekat ne može graditi dok se pitanje granice ne reši. To su, kaže, morali da znaju u Evropskoj komisiji kad su odobrili sredstva za izgradnju Pelješkog mosta.
- Mislim da je ishitren potez i Evropske unije koja je dala finansijska sredstva u pogledu izgradnje Pelješkog mosta. Ja se nadam, očekujemo da se podupiru dalji razgovori između nadležnih institucija dve države, da dođemo do jednog kompromisnog rešenja, a to je da vidimo na koji način će Hrvatska rešiti pitanje povezivanja svojih obala, a ne sprečavajući direktnu povezanost BiH sa otvorenim morem - kazao je Osmanović.
I BiH i Hrvatska pozivaju se na UN Konvenciju o pravu mora, čije su potpisnice. U svojim stavovima ističu i saradnju u dobrosusedskom duhu.
