"Njegoša" ubio Kralj planina
I ove godine, po dvanaesti put, stotinak planinara iz svih krajeva Crne Gore, popelo se na Prutaš, jedan od najlepših i najatraktivnijih durmitorskih nebotika, da na koti od 2.393 metra evociraju uspomene na svog druga Danila Petrovića Njegoša, jednog od najpoznatijih crnogorskih alpinista i spasilaca, koji je poginuo 9. avgusta 2005. godine na Alpima pri povratku sa vrha Materhorn.
Durmitoru se uvek vraćao
Od tada, njegovi drugovi, nebrojeni prijatelji i rodbina posećuju Prutaš, posećuju Durmitor, koji je Petrović toliko voleo i neprekidno mu se vraćao i leti i zimi, odatle kretao u velike planinarske pohode i poduhvate.
Tu je postavljeno i spomen-obeležje za nezaborav - na beloj mramornoj ploči su uklesani lik i ime ovog zaljubljenika u planinske vrhove i nedohode, neumornog i neustrašivog spasioca iz čuvene spasilačke družine nikšićkog Javorka, kojoj se pridružio 1980. sa samo 22 godine života.
Peo se i po mećavi
Danila Petrovića i njegove drugove, odlučne da pobede Materhorn nije uplašila ni pokolebala činjenica da se sa tog vrha pre njihovog pohoda nije vratilo više od pet stotina planinara, da je samo dva meseca ranije, baš na mestu na kojem je poginuo Petrović, na istovetan način stradao i jedan češki alpinista, čak ni to što je samo dan pre njihovog polaska, na Materhornu poginula tročlana francuska ekipa. Nije ih zaustavilo ni veliko nevreme sa mećavom, koja ih je sačekala na Maternhornu, uslovi zbog kojih su mnoge ekspedicije tih dana odustale od pohoda.
Durmitor će vremenom postati njegov dom, njegov život. Tu se kalio kao alpinista, čeličio kao spasilac, sticao iskustva i hrabrost da potom za četvrt veka dopre u svaki kutak, svaki nedohod i nedotik Crne Gore, da u borbi za živote drugih na kocku stavi svoj, zalazeći u litice planinskih nedođija i zavirujući u sumrake kanjona, silazeći u potrazi za stradalima u ambise jama i pećina i roneći u dubine planinskih i drugih jezera i ledenih virova divljih, hirovitih reka.
Sa Durmitora je svojevremeno krenuo i na krov Amerike da kao prvi Crnogorac sa ekipom Javorka pobije zastavu na najvišoj koti vrha Akonkagva... Sa Durmitora je 2005. godine pošao i na Alpe, na izazovni Materhorn, jedan od najatraktivnijih i za alpiniste najizazovnijih, ali i najopasnijih vrhova u Evropi:
- Govorio nam je: "Samo da osvojimo kralja". Tako je Danilo zvao Materhorn, kome se svi planinari dive - ostalo je zapisano sećanje Dušana Vujića, jednog od petorice momaka koji su se tog leta sa Danilom Petrovićem upustili u veliki, rizični poduhvat da vučji očnjak u srcu Evrope, kako ovaj vrh zovu planinari koji bolje poznaju Maternhorn, osvoje sa najteže i najopasnije, italijanske strane.
Najmlađi
Među onima koji se svakog leta, u znak poštovanja i sećanja na Danila Petrovića Njegoša, penju na vrh Prutaš, pre pet godina je bio i Jakov Đajić. Ova činjenica, može biti, ne bi ni zavredela pomen da u pitanju nije bila tada sedmomesečna beba, koja je u specijalnom alpinističkom rancu, na plećima oca Aleksandra, takođe poznatog i prekaljenog crnogorskog alpiniste, prva dospela do vrha Prutaša.
- Savladali smo uspon do 3.800 metara, koji je obezbeđen užadima i sajlama - kazivao je dalje Vujić.
- Danilo nas je, kako je to samo on umeo stalno bodrio i ohrabrivao. Narednog dana, rano izjutra, krenuli smo ka vrhu, na kotu 4.477 metara. Dočekalo nas je veliko nevreme i pola metra novog snega. Uslovi su bili izuzetno teški, ali uspeli smo. Pri povratku sledećeg dana, prvo smo se spuštali niz litice oko 400 metara, a onda nastavili nešto lakšim terenom, ali najopasnijim zbog odrona kamena koji tu stalno prete...
Stradao u povratku
Uspeli su da se spuste do kote od oko 3.200 metara. Bilo je podne. Danilo je, po kazivanju njegovih drugova iz ekipe, Nikšićana Dušana Vujića, Draga Vujovića i Đoka Vujičića i njihovog kolege iz Herceg - Novog Darka Šiljegovića, kao i uvek išao prvi. U tom trenutku kao da se besna planina razljutila i krenula da se osveti ovim odvažnim i neustrašivim momcima zbog toga što su uspeli da je savladaju i zagrle njenu ledenu glavu. Iz smrzlih greda se odronilo kamenje i jedna poveća ploča je pogodila Danila Petrovića u glavu. Odleteo je niz liticu visoku više od dvesta metara. Za desetak minuta je stigao spasilački helikopter, ali je sve bilo uzalud...
Čovek koji je toliko voleo planinu, koji je ostvario toliko pobeda nad njenim ćudima i izazovima, kojem je pošlo za rukom da ostvari i tu veliku želju, da osvoji "kralja" i u svoju alpinističku knjižicu upiše i Maternhorn, nije dočekao da sa drugovima iz ekspedicije, kolegama i prijateljima koji su ga ispratili na taj rizičan put, proslavi veliki uspeh...
