Sonja Biserko brani Ganića!
Predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko svedočiće pred londonskim sudom u korist Ejupa Ganića, bivšeg člana ratnog Predsedništva Bosne i Hercegovine, čije izručenje je od engleskih vlasti zatražila Srbija, a po osnovu optužnice za ratni zločin koji je počinjen u Sarajevu.
- Neću biti svedok, već nezavisni ekspert - kratko je odgovorila Biserko na pitanje "Vesti" da li je tačno da će pred engleskim ekstradicionim sudom svedočiti u korist Ganića, što automatski znači protiv države Srbije.
Na pitanje sa kojom će argumentacijom nastupati na sudu, nismo dobili odgovor osim da o tome "ne može da govori". S obzirom na to da je Ganić optužen za zločin u Dobrovoljačkoj, bilo je logično i da nam Biserko kaže kako kvalifikuje događaj kada su u zasedi mučki ubijena 42, a ranjena 73 vojnika JNA? Umesto konkretnog odgovora, samo nas je prekinula konstatacijom da ona "nije ekspert za Dobrovoljačku".
U kom kontekstu će biti onda njeno "ekspertsko izlaganje", bilo je naše sledeće pitanje, na koje je opet usledio odgovor: "Pa, ne mogu da vam kažem".
Biserko tvrdi da se nije sama ponudila advokatima optuženog, već da su je oni pozvali, a lično ne zna da li je još neko iz Beograda pozvan da svedoči u korist nekadašnjeg funkcionera BiH.
S obzirom na koji je način Biserko u sarajevskoj štampi komentarisala hapšenje Ejupa Ganića, a po osnovu srpske poternice, ne treba da čudi što je Ganićeva odbrana u čelnici Helsinškog odbora videla dobrog saradnika.
Podsećamo da je sarajevskom "Avazu", a nakon Ganićevog hapšenja na londonskom aerodromu početkom marta, izjavila da su "Tuzlanska kolona, Dobrovoljačka ulica i Ganić politički slučajevi" koji se u Srbiji koriste da bi odgovornost za početak rata bila prebačena na bošnjačku stranu". Takođe je dodala da je "licemerno od Srbije da se poziva na ekonomsku saradnju i budućnost dok u isto vreme hapsi državljane BiH".
Podsetimo, u Londonu je u toku proces pred ekstradicionim sudom koji bi trebalo da se okonča 14. jula. Do tada bi trebalo da budu saslušana dva zaštićena svedoka bošnjačke nacionalnosti, koja će svedočiti protiv Ganića, a treći svedok trebalo bi da bude general bišve JNA Dušan Kovačević. Predstavnik britanskog tužilaštva, koje zastupa Srbiju, pre dva dana je izjavio da jedan od zaštićenih svedoka neće doći u London, jer je Ganićeva odbrana stupila u kontakt sa njim i pretila mu. Ganić, inače, tvrdi da je zahtev Srbije za njegovim izručenjem politički motivisan i da Srbija pokušava da "manipuliše britanskim pravosudnim sistemom".
Ejupa Ganića, kao bivšeg ratnog člana Predsedništva BiH, srpsko tužilaštvo tereti da je zajedno sa još nekim čelnicima BiH naredio da se 3. maja 1992. godine napadne kolona bivše JNA u Dobrovoljačkoj ulici i pored postignutog sporazuma o mirnom povlačenju vojske. Ganić se tereti za ratni zločin protiv ranjenika i bolesnika, ubijanje i ranjavanje neprijatelja protivno Ženevskoj konvenciji i upotrebu nedozvoljenih sredstava borbe.
"Poturicama" nema kraja
Pored Biserkove, u korist Ganića, kako navode neki mediji, pozvana je da svedoči i Gordana Knežević, novinarka Radija "Slobodna Evropa" i bivša ratna urednica sarajevskog "Oslobođenja".
Ona se "proslavila" komentarom na prvoj strani ovog lista 1992. godine, naslovom "Šta će srpski svatovi usred Baščaršije", kritikujući što je 1. marta te godine Srbin Nikola Gardović, ženeći mlađeg sina, svatove prošetao starim centrom grada gde se, inače, nalazila stara Srpska pravoslavna crkva. Po njenoj logici, srpski svatovi su tako isprovocirali muslimane, pa ne čudi što je Gardović tom prilikom i ubijen.
Nikola Gardović se smatra prvom civilnom žrtvom budućeg krvavog rata u BiH. Njegovim ubistvom hvalio se Ramiz Delalić Ćelo, poznati sarajevski kriminalac, mada je posle otkriveno da je srpskog svata ubio Muhamed Svrakić, sin osnivača "Zelenih beretki" Emina Svrakića.
