"Makedonija u (ne)iskrenom zagrljaju Srba i Bugara"
"Države se ne sele. Tamo su gde su, na datoj teritoriji, graniče se večno sa istim komšijama, kakvi god da su. To je dragocenost za podanike države koji imaju poreklo i korene, ali i prokletstvo. Naročito na Balkanu, gde su dobrosusedski odnosi retkost, a ako ih ima, onda su plod interesa ili zavere protiv trećeg", piše "Al Jazeera Balkans".
Gruevski zaoštrio odnose sa svima
Makedonija, posle osamostaljenja, ima pet suseda, uključujući i Kosovo. Komšije Makedonije, najblaže rečeno, teško se mogu nazvati ljubaznim. Bliže je istini da nisu dobronamerni prema Makedoniji, ali im i ona ne ostaje dužna, naročito poslednjih godina, kada je vlada Nikole Gruevskog uspešno zaoštrila odnose sa gotovo svim susedima.
Posebno su problematični odnosi sa Bugarskom, Grčkom i Srbijom, državama koje krajem 19. i početkom 20. veka nisu priznavale makedonsku naciju i jezik, uporno su nastojali da asimiliraju stanovništvo. Tirana, osim povremenih anahronih ispada o "velikoj Albaniji", ima paternalistički odnos prema Albancima u Makedoniji, brine se o njihovim pravima. Međutim, nerado, ili uopšte, ne prihvata recipročni odnos kada je reč o pravima Makedonaca u ovoj državi.
Spor oko imena Republika Makedonija, koje Grčka ne priznaje, traje više od dve decenije. Grčka vetom blokira prijem Makedonije u Evropsku uniju i NATO. Poslednjih godina najmanje potresa bilo je u odnosima Srbije i Makedonije.
Makedonci antičkog porekla?
Navikli su građani Makedonije da im političari "pišu" istoriju. Najdrastičnije je bilo za vreme vladavine Gruevskog, koji je grubim falsifikovanjem nastojao da promeni genetski kod Makedonaca i ubedi ih da su antičkog porekla. Vlada premijera Zaeva smišljeno je otvaranje odnosa sa susedima počela upravo sa Bugarskom i Grčkom.
Međutim, komšije na Balkanu nisu najdobronamernije reagovali na takvo otvaranje Makedonije. Posle najave o saradnji Skoplja i Sofije, šef srpske diplomatije Ivica Dačić javno je izrazio žaljenje što je Beograd svojevremeno priznao Makedoniju pod ustavnim imenom, a ne pod referencom BJRM.
Izjava nije bila slučajna, s obzirom da je istu žalopojku ponovio i predsednik Aleksandar Vučić na sastanku sa premijerima Grčke i Bugarske, Aleksisom Ciprasom i Bojkom Borisovim.
Kako će se dalje odvijati odnosi među komšijama na Balkanu teško je reći, najviše zato što su njihove reakcije krajnje nepredvidive. Prvi korak koji je učinio Zaev može biti impuls za promene. Dodatni podsticaj može da bude i podrška EU, koja se, čini se, konačno ozbiljnije okrenula ka procesima na Balkanu.
