"Hrvatska da ne beži od rešavanja spora sa Srbijom"
Hrvatski poslanik u Evropskom parlamentu Tonino Picula pozdravio je inicijativu da počnu razgovori o granici Hrvatske sa Srbijom.
On je poručio da svakoj državi treba da bude u interesu da ima uređene i dogovorene granice sa svojim susedima, pa bi to trebalo da budu i interesi Hrvatske.
Picula je to izjavio nakon što je pomoćnik srpskog ministra spoljnih poslova i šef Sektora za bilateralnu saradnju Goran Aleksić rekao da ade na Dunavu pripadaju Srbiji i da je Beograd spreman da se granični spor s Hrvatskom reši bilateralno, a ako je potrebno na arbitraži ili Međunarodnom sudu, navodi Hina.
Picula je pred novinarima ispred sedišta SDP-a izrazio žaljenje što petnaestak godina, od kada je formirana međudiplomatska grupa za uređenje granica između Hrvatske i Srbije, vlada "jedna vrsta neaktivnosti".
- Da li se to pitanje može urediti bilateralnim putem - to zavisi na kakav će način raditi komisija koja ima zajedničke članove iz Beograda i Zagreba, ali u svemu tome treba da imamo okvir unutar kojeg se to pitanje rešava. To je pitanje koliko rešavanje granica određuje evropsku budućnost neke zemlje kandidatkinje - rekao je Picula.
Kada je reč o odnosima sa Srbijom, Picula je rekao da je moguće birati hoće li to biti bilateralni način rešavanja otvorenog pitanja ili će se pristupiti nekoj vrsti međunarodne arbitraže.
On smatra da je arbitraža kao postupak utvrđivanja granične crte između dve države potpuno legitiman postupak, te da ono što se dogodilo sa Slovenijom govori da je samo jedan oblik arbitraže kompromitovan.
- Hrvatska ne treba da beži - ako ne ide bilateralno - da se taj problem rešava preko arbitraže. Imamo šarolik politički pristup rešavanja tog problema, a Hrvatska se ne treba time opterećivati, moramo biti spremni hoćemo li ta pitanja rešavati bilateralno ili u obliku arbitraže - istakao je Picula.
Smatra da najpre treba sa susedima razgovarati bilateralno.
Već 6 godina tapkamo u mestu
Aleksić je prethodno Tanjugu rekao da je Srbija spremna da nastavi razgovore o razgraničenju sa Bosnom i Hercegovinom i Hrvatskom, ali u slučaju Hrvatske "lopta" je u njihovom dvorištu.
On je podsetio da razgovori sa Hrvatskom o razgraničenju na Dunavu "tapkaju u mestu" šest godina i napomenuo da predlog hrvatske strane o rešenju nije održiv i utemeljen na međunarodnoj pravnoj praksi.
- Zalažemo se za princip zasnovan na međunarodnom pravu i koji je primenjen u većini zemalja u kojima Dunav predstavlja granicu, a to je da granična linija ide sredinom reke, odnosno po najdubljim plovnim tačkama po reci - rekao je Aleksić i naveo da je reč o tačkama od 1.433 do 1.207 kilometra na Dunavu, odnosno, dužini od 226 kilometara granice.
On je napomenuo da su mala Vukovarska ada i Šarengradska ada, koje se nalaze "između dve države" na Dunavu, ustvari teritorije koje se naslanjaju na srpsku obalu "i mi smatramo da su to delovi Republike Srbije".
Na pitanje Tanjuga šta ukoliko Hrvati ne prihvate princip po kojem bi se vodili dalji razgovori, navodi da postoje različiti mehanizmi u međunarodnom pravu.
- Zalažemo se pre svega za bilateralno rešenje, ali ukoliko ono nije moguće postoje drugi mehanizmi, ili arbitraža ili međunarodni sud - rekao je Aleksić.
