Razgraničenje Srbije sa Hrvatskom i BiH: Lopta nije u našem dvorištu
Srbija je spremna da nastavi razgovore o razgraničenju sa Bosnom i Hercegovinom i Hrvatskom, ali u slučaju Hrvatske "lopta" je u njihovom dvorištu, a nadležnosti delegacije BiH za razgovore nisu na istom nivou kao srpske, pa je pregovore, dok se ovi problemi ne reše, teško nastaviti, izjavio je Tanjugu pomoćnik ministra spoljnih poslova i šef Sektora za bilateralnu saradnju Goran Aleksić.
On podseća da razgovori sa Hrvatskom o razgraničenju na Dunavu "tapkaju u mestu" šest godina i napominje da predlog hrvatske strane o rešenju nije održiv i utemeljen na međunarodnoj pravnoj praksi.
- Zalažemo se za princip zasnovan na međunarodnom pravu i koji je primenjen u većini zemalja u kojima Dunav predstavlja granicu, a to je da granična linija ide sredinom reke, odnosno po najdubljim plovnim tačkama po reci - kaže Aleksić i navodi da je reč o tačkama od 1.433 do 1.207 kilometra na Dunavu, odnosno, dužini od 226 kilometara granice.
On je ukazao da je taj princip primenjen u razgraničenjima Nemačke i Austrije, Austrije i Slovačke, Rumunije i Bugarske, Srbije i Rumunije, ali da Hrvati smatraju da granica treba da meandrira i da se uspostavi na principu katastarskih parcela.
- Granica bi tako presecala Dunav na više mesta, a to je za nas neodrživ princip - kaže Aleksić.
Pročitajte još:
* Hladan tuš BiH srušio najveći "hrvatski san"
* Šta je srpsko, a šta hrvatsko – "Ako se ne dogovorimo..."
Razgraničenje na Dunavu
Pitanje razgraničenja na Dunavu između republika bivše Jugoslavije regulisano je zakonom o ustanovljenju Autonomne pokrajine Vojvodine 1945. godine, u čijem donošenju je, kako kaže Aleksić, učestvovala i Hrvatska.
Od tada, pa do raspada Jugoslavije, podseća on, srpski organi su imali vlast na terenu, i nije se postavljalo pitanje nadležnosti, napominje Aleksić i kaže da je sa Hrvatima na temu razgraničenja do sada održano devet sastanaka.
Poslednji put Međudržavna komisija se sastala 2011. godine, a sledeći sastanak je trebala da zakaže hrvatska strana.
- Do sada to nije učinjeno. Više puta smo isticali spremnost da se sastanemo i da razgovaramo, rekli smo da smo spremni da se ti razgovori podignu i na viši politički nivo - objašnjava Aleksić i napominje da, nažalost, "nije bilo adekvatnog odgovora".
Lopta u hrvatskom dvorištu
Na pitanje Tanjuga čija je dužnost da sada "napravi prvi korak", pomoćnik ministra kaže da je "kod hrvatske strane lopta da sazove sledeći, 10. sastanak Međudržavne diplomatske komisije".
N pitanje u kom smeru očekuje da se razgovori nastave, te da li država ostaje čvrsta u svom stavu ili je spremna na nekakav kompromis, Aleksić odgovara:
- To su sada tehnička pitanja. Prvo moramo da utvrdimo principe na osnovu kojih će se razgraničavati, a nakon toga ćemo videti šta i kako činiti. Prvo treba da postoji dogovor, a onda izlaze stručnjaci da izvuku liniju.
On kaže da su mala Vukovarska ada i Šarengradska ada, koje se nalaze "između dve države" na Dunavu, ustvari teritorije koje se naslanjaju na srpsku obalu "i mi smatramo da su to delovi Republike Srbije".
Kaže da to što je po ranijem dogovoru dozvoljeno da ove teritorije preko leta koriste i hrvatski građani, nasleđena situacija, ali da to "ni u kom slučaju ne dovodi u pitanje naš stav da su to delovi Republike Srbije".
Na pitanje Tanjuga šta ukoliko Hrvati ne prihvate princip po kojem bi se vodili dalji razgovori, navodi da postoje različiti mehanizmi u međunarodnom pravu.
- Zalažemo se pre svega za bilateralno rešenje, ali ukoliko ono nije moguće postoje drugi mehanizmi, ili arbitraža ili međunarodni sud - rekao je Aleksić.
Odgovarajući na pitanje da li smatra da bi u tom slučaju hrvatska strana mogla da uspori put Srbije ka EU, kaže da su u slučaju razgraničenja Slovenije i Hrvatske, Hrvati postigli dogovor sa Slovencima, koji je potvrdio princip da bilateralna pitanja ne treba da ometaju dinamiku pristupanja EU. Smatra da bi bilo "nekorektno sa njihove strane" da se prema Srbiji primeni drugačiji stav.
Šta Srbija traži od Bosne?
Govoreći o razgovorima sa bosanskom stranom, pomoćnik ministra spoljnih poslova je naveo da je Srbija 2001. godine osnovala Međudržavnu diplomatsku komisiju za pitanje razgraničenja i sa BiH i da je od tada održano 15 sastanaka kako bi se rešili problemi "međe" dve države.
Srpska strana, prema njegovim rečima, traži "apsolutnu nadležnost" nad dva kapitalna objekta, Hidroelektranama Zvornik i Bajina Bašta, kao i nad delom pruge Beograd-Bar, u dužini od 11 kilometara, koja se proteže i kroz BiH.
- Prevashodno je važno utvrditi princip na osnovu koga će Srbija i BiH da se razgraniče. Potrebno je regulisati granicu u celosti, jer ima par kapitalnih objekata koji su za Republiku Srbiju veoma važni i koji bi trebalo da budu obuhvaćeni ugovorom o razgraničenju - kazao je Aleksić.
On navodi da je bosanski princip u dosadašnjim razgovorima bio da se administrativna linija koja je delila BiH i Srbiju za vreme SFRJ, uzme kao granična linija, pa tek onda da se razgovara o samim principima na kojima će se odvijati dalji razgovori o razgraničenju.
- Mi predlažemo efikasnije i održivije rešenje, tim pre što Republika Srbija ima veliki interes da dve hidroelektrane na neki način budu pod kontrolom, odnosno, uđu u sastav naše teritorije - kaže on.
Izjednačiti nadležnosti
S obzirom da hidroelektrane koji su u nadležnosti Srbije spajaju dve obale, trebalo bi to regulisati i ugovorom, da drugi deo elektrane i teritorija na kojoj se nalazi, pripadne Srbiji, pojašnjava Aleksić.
Da bi u razgovorima o razgraničenju bilo pomaka, neophodno je da se izjednače nadležnosti delegacija dve strane, rekao je Aleksić i napominje da je srpska delegacija godinama tokom razgovora imala veće nadležnosti od delegacija BiH.
Još 2005. godine Srbija i BiH su napravile i dogovor koji je trenutno na snazi, a njime se olakšava prolaz na graničnim prelazima u 12 naselja u opštini Priboj i kod opštine Rudo, koja je na bosanskoj teritoriji.
