Penziju čeka 11 godina
Kada je 30. januara 2006. godine Mladen Stojanović (74) iz Minhena podneo zahtev filijali Fonda Penzijsko-invalidskog osiguranja Republike Srpske u Banjaluci za ostvarivanja prava na prevremenu penziju sa 50 posto invalidnosti, nije ni slutio da će odgovor dobiti tek posle 11 godina čekanja.
Naime, on je 3. maja ove godine dobio rešnje iz filijale Fonda PIO RS u Banjaluci, koje je potpisao rukovodilac Nebojša Glamočak, kojim se odbija njegov zahtev.
U obrazloženju stoji da je "postupak za ostvarivanje prava na starosnu penziju pokrenut po zahtevu Stojanović Mladena podnesen 30. 1. 2006. godine putem austrijskog nosioca osiguranja", te da je u provedenom postupku prema podacima nemačkog nosioca osiguranja dostavljenom 23. 3. 2006. godine utvrđeno da se u momentu podnošenja zahteva Stojanović nalazio u radnom odnosu.
O eventualnom zahtevu putem austrijskog nosioca osiguranja Mladen Stojanović kaže da nema pojma i pita se da li možda neko u ime njega negde dobija njegovu penziju.
Uz ovu nedoumicu, on podseća i da nikada nije dobio odgovor ni na zahtev za starosnu penziju s napunjenih 65 godina prema propisima iz nekadašnje Jugoslavije koji je podneo 2008. godine.
- Ja sam u Banjalučkoj mlekari ostvario 17 godina radnog staža i sa navršenih 65 godina života imam pravo i na taj deo penzije, ali ni na taj zahtev nikada još nisam dobio odgovor. To pravo stekao sam 11. avgusta 2008. godine - kaže Mladen koji je ime dobio po čuvenom stricu revolucionaru dr Mladenu Stojanoviću.
On je ogorčen jer tu nije kraj njegovim mukama i dopisivanjima sa Fondom PIO RS i filijalom u Banjaluci.
- Kada je moja supruga Vladislava umrla ostao sam sa dvoje dece, ćerkom Aleksandrom i sinom Vladimirom. Moja pokojna supruga radila je 15 godina u Banjaluci i po tom osnovu podneo sam zahtev za udovičku penziju i naknadu na koju su deca imala pravo posle smrti majke. Nijedno od ova dva prava nisam uspeo da ostvarim, a prepiske i telefoniranja sa nadležnima u Banjaluci nastavljeni su bez rezultata. Zato sam na petu godišnjicu smrti moje supruge, 10. maja 1991. godine poslao pisma tadašnjem SIZ PIO u Sarajevo i Banjaluku. Obavestio sam ih da odustajem od udovičke penzije, jer više nemam ni snage ni zdravlja da se unedogled s njima dopisujem, ali i da ću se boriti da moja deca ostvare svoje pravo na naknadu posle majčine smrti. Nažalost, ni to nisam uspeo - kaže Mladen.
Posle 16 godina rada u Nemačkoj, Mladen je vidno narušenog zdravlja ostvario pravo na nemačku penziju, a za deo iz Banjaluke, očigledno će još morati da čeka ili će i u ovom slučaju odustati i sebi prekratiti muke zbog dopisivanja i igre "gluvih telefona" sa filijalom Fonda PIO RS u Banjaluci.
Počasni građanin Prijedora
U međuvremenu je Mladen Stojanović postao počasni građanin Prijedora, gde je Spomen-kući porodice Stojanović koja je u sastavu Muzeja Kozare poklonio vredne predmete kako bi današnje i buduće generacije imale mogućnost da upoznaju jednu uglednu porodicu sveštenika, lekara, revolucionara, umetnika i čestitih ljudi potomaka prote Sime Stojanovića.
Uskraćeno stanarsko pravo
Mladen ima i problem sa vraćenjem stana u Banjaluci, za koji ima stanarsko pravo, ali ne može da dobije stan na korišćenje.
- Nemam odgovor zašto se sve to meni događa, ali kao da je nekom stalo da Stojanovići nestanu sa ovih prostora, jednostavno brisali su nas. Posle 12 godina sporenja oko povrata stana na koji imam stanarsko pravo, odlučio sam da od toga odustanem i pismeno zatražio da bilo kakva presuda u tom slučaju, bude poslata Spomen-kući porodice Stojanović u Prijedoru.
Nikakav odgovor još nisam dobio. Odlazeći na sudove i ročišta, koja su mnogo puta zakazivana, pa iznenada otkazivana, ja sam umesto u svom stanu boravio u hotelu.
On je pre nekoliko godina odlučio da posmrtne ostatke oca Velimira iz Banjaluke prenese u Prijedor jer Stojanovića ionako više nema u Banjaluci.
- Posle svega, stekao sam utisak da prema nama Stojanovićima postoji neka odbojnost u ovoj sredini. Nikog ne optužujem niti osuđujem, ali sve ovo doživljavam kao pokušaj da sa ovih prostora nestanemo iako smo bili tu - razmišlja o razlozima problema koje ima Mladen Stojanović.
Proceduralni problemi
Neverovatan podatak da je Mladen Stojanović punih 11 godina čekao odgovor PIO fonda Republike Srpske primorao nas je da se obratimo ovoj instituciji tražeći valjano objašnjenje.
U pisanom odgovoru, Služba za odnose sa javnošću PIO RS, potvrdila je da je Stojanović zaista zahtev podneo 30. januara 2006, a odgovor dobio tek 11 godina kasnije, a da je problem nastao usled "proceduralnih problema".
"S obzirom na to da je reč o zahtevu koji je došao iz inostranstva, bilo je neophodno isti kompletirati, sa dokazima o radu u BiH, koji su nekompletni naknadno dostavljeni. Naknadno su opet traženi drugi relevantni dokazi o radu u BiH. Ono što je uticalo na dugotrajnost postupka, jeste činjenica da je imenovani u momentu podnošenja zahteva za starosnu penziju bio u osiguranju u Nemačkoj što je ustanovljeno uvidom u dokumentaciju dostavljenu od strane nemačkog nosioca osiguranja i potvrdom staža na obrazcu D-BOH 205 od 23. marta 2006 godine. Naime, zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju je propisano da 'zahtev za ostvarivanje prava na starosnu penziju osiguranik može da podnese nakon prestanka osiguranja'."
U centrali PIO Fonda Republike Srpske navode da je zahtev za penziju odbila Filijala Banjaluka, ali da Stojanović još ima šanse da ostvari stvoje pravo jer je reč o prvostepenoj odluci na koju je uputio žalbu o kojoj će odlučiti drugostepeni organ ovog Fonda.
U odgovoru PIO Fonda RS, ipak nijednim slovom nisu objasnili otkuda se u priču o penziji "ubacilo" austrijsko osiguranje jer naš čitalac tvrdi da nikada nije ni radio ni živeo u Austriji.
