Da li će biti stvorena "Novojugoslavija" i kakvu će korist imati Srbija?
Evropska unija (EU) ne namerava da na prostoru Zapadnog Balkana stvara "Novu Jugoslaviju", ali je vrlo izvesno da bi region u narednom periodu mogao da bude "druga kolona" Unije, ali ne i njen deo.
Tome u prilog govori i to što je EU za Zapadni Balkan predvidela razne planove, od jedinstvenog tržišta, preko carinske i transportne unije, pa pomoći za razvoj infrastrukture, starapove, preduzeća, i sve to dok se Balkan ne bude priključio evropskoj porodici naroda. Ovo je, kako kažu pojedini evropski zvaničnici, priprema za punopravno članstvo.
Pročitajte još:
* Evropski mediji: Projekat velike Albanije i jačanje srpskih nacionalista ruše mir na Balkanu
Njima su prethodnih dana, pre svega na Samitu u Trstu, usta bila puna “otvorenih vrata” i jedinstva, a pojedinci su bili prilično otvoreni, poput italijanskog premijera Paola Đentilonija, koji je upozorio da EU mora da povede računa o uticaju Rusije i drugim svetskim silama na region.
Profesor Univerziteta u Gracu Florijan Biber Berlinski proces ne vidi kao stvaranje “Novojugoslavije”. Kaže da ova vrsta integracije neće zameniti integraciju u EU, da je CEFTA već uspostavljena kao zona slobodne trgovine, tako da sve ovo “nije previše novo”. On navodi i da “EU različitim brzinama postaje sve realnija”.
- To je i de fakto slučaj, ako gledamo primer šengenske zone ili evrozonu. Ovo samo znači da znači da približavanje EU moglo postati lakše, i da pridruživanje samom jezgru može da traje duže - priča Biber za “Blic”.
“Velika Jugoslavija” je veliko preterivanje, kaže predsednica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić. Međutim, kako navodi, gotovo je izvesno da će EU ići dalje u dve ili više kolona.
- Kakve će modalitete taj process imati tek ostaje da se vidi. Ishod formalizacije izlaska Velike Britanije iz EU će na to neizbežno uticati, ali i konsolidacija različitih interesnih grupacija unutar EU na linijama Istok-Zapad, Sever-Jug, mali-veliki, Evrozona- oni izvan - priča ona.
EU želi da otrgne Balkan Rusiji
Da “Nove Jugoslavije” neće biti smatra i Stefan Surlić, saradnik u nastavi Fakulteta političkih nauka, koji navodi da je reč pre svega o tome da EU preispituje svoj oblik, ali i da želi da kroz Berlinski proces otrgne Balkan od uticaja Rusije, Turske...
- Postoji neka vrsta bojazni kod zemalja bivše Jugoslavije da bilo kakva jača saradnja može da preraste u institucionalne okvire, zbog čega ono ljubomorno čuvaju svoju teško stečenu nezavisnost. Berlinski proces je pozitivna stvar, ali rekao bih sa skromnim rezultatima. Kroz njega EU želi da poruči da računa na region, ali i da nema nikakvog institucionalnog modela koji bi rezultirao stvaranjem neke nove države - navodi on.
Po njegovom viđenju, nakon ovogodišnjih izbora u Nemačkoj najverovatnije će se govoriti o celokupnj Uniji i kako će ona izgledati, i gde je Balkan u svemu tome.
- Možda možemo u perspektivi očekivati neku širu i labaviju Uniju, u kojoj bi države zadržale pravo da se u nekim stvarima ponašaju kako žele. Tu bismo možda mogli da se nađemo i mi. Sa druge strane, zemljama će biti dozvoljen i veći stepen povezivanja ako to hoće - objašnjava Surlić.
Bez obzira na razna mišljenja što ovdašnje što evropske javnosti, Srbija bi možda i najviše od svih mogla da profitira zahvaljujući ovom evropskom planu.
- Najveće koristi ima najveće tržiše, koje ima najviše stanovnika, najuspešnije firme... - Surlić.
Sa njim je saglasan i Biber koji kaže da i da će jedinstveno tržište učiniti region atraktivnijim.
- To to bi moglo pomoći privlačenju investicija, ali regionu je potrebna i bolja vladavina prava , pravna sigurnost i manje korupcije, jer sve to može da iplaši investitore - navodi on.
Srbija dobitnik stvaranja regionalnog ekonomskog prostora
Nakon potpisivanja Ugovora o transportnoj zajednici u Trstu, izvesno je da će doći do brže sektorske integracije Zapadnog Balkana u postojeće strukture EU i pre formalnog učlanjenja, objašnjava Jelica Minić, koja kaže da su zahvaljujući tome koristi za Srbiju višestruke.
- Kao ni ostale zemlje u regionu, ni mi ne možemo dalje napredovati bez obnavljanja i izgradnje nove infrastrukture. Srbija ima, takođe, velike koristi od regionalnog tržišta gde ostvaruje suficit u razmeni. Tako će sa stvaranjem regionalnog ekonomskog prostora, što je takođe dogovoreno u Trstu, Srbija biti sigurno jedan od najvećih dobitnika od dalje liberalizacije trgovine, poboljsanja investicione klime, otvaranja tržišta radne snage i ubrzavanja digitalizacije, koje taj projekt podrazumeva - navodi ona.
Kako kaže, može se sigurno očekivati rast investicija, kao i da glavne strane investicije dolaze u region upravo iz EU. Uz to, najavljuju se i nova sredstva iz EU za kompanije iz regiona, kao i generalno finansijsko jacanje Berlinskog procesa.
- Ipak, najvažnije bi bilo pokrenuti investicije u samom regionu, a za to su ključni preduslovi jasan pravac u kome idemo i pravna država - ističe Minić.