Raspeti između krsta i tuđine
U foajeu dvorane Park u Herceg Novom predstavljena je knjiga "Stradanja" autora Spasoja Krivokapića, zbirka veoma zanimljivih i raznovrsnih kratkih priča o ljudima i događajima, pretežno o sudbinama ljudi koji su, kao i sam autor, svojevremeno napustili otadžbinu, bivšu Jugoslaviju, i s velikim očekivanjima krenuli preko granice, uglavnom u zemlje Zapadne Evrope.
Žestoki lomovi
- Krenuli su široko otvorenih očiju i srca, zagledani u daleke, nepoznate horizonte, tvrdo uvereni da ih tamo negde čeka toplije mesto pod suncem, bolji, lagodniji i veseliji život, tvrdo uvereni da će se, čim zarade malo para vratiti u rodne krajeve kao uspešni i bogati ljudi. Nadanja su se mnogima izjalovila, iluzije porušene kad su se suočili s problemima i pravilima koja diktira taj bezdušni svet kapitala - da su obećanja jedno, a stvarnost drugo. Tu su nastupali veliki, žestoki lomovi, počinjala stradanja na raspećima između čežnje i nostalgije za rodnim ognjištima i očajničke borbe da se istraje i opstane u vučjim vremenima i nevoljama koje tuđina donosi:
- Odlazilo se sa velikim snovima o velikoj zaradi, prosperitetu i brzom povratku kući - kaže u svojoj knjizi Spasoje Krivokapić.
Otišao pre pola veka
- Nosili su se, obično, kartonski koferi tamne boje, opasani nekim kaišem ili kanapom kako se ne bi otvorili u putu. Do pola su bili ispunjeni najosnovnijim stvarima, nešto malo garderobe, suhomesnatih proizvoda i po litra rakije, eto toliko da se nađe. Druga polovica bila je ispunjena patriotizmom... A sam Spasoje Krivokapić - prijatelji ga zovu i Rokočki po mestu u cetinjskoj opštini gde je prvi put 1945. godine ugledao ovaj svet - na neizvesni put gastarbajtera, kako se to tada popularno zvalo, otisnuo se pre ravno pola veka sa samo 22 godine života. Odrastao u Nikšiću, živeo kratko u Pančevu i Beogradu i na kraju se skrasio u Herceg Novom, ali 1967. godine uviđa da ni tu nema neke velike perspektive i odlučuje da krene u Francusku. Sidra je spustio u mestu Anemas podno Monblana, na samoj granici prema Švajcarskoj, odnosno blizu Ženeve.
Poruka narodu
Citirajući, pored ostalog, u knjizi i skaradne izjave o Srbima nekih od najpoznatijih evropskih zvaničnika - od Tonija Blera, Klintona, Ričarda Holbruka, Širaka, Kušnera, Margaret Tačer, Srđe Popovića do pape Jovana Pavla Drugog, koje se, uglavnom, sve svode na poruku da su Srbi krivci za sva zla ovog sveta, da Srbija mora da umre - da "Srbe treba bombardovati do istrebljenja", kako je rekao papa Jovan Pavle Drugi - Krivokapić, upućuje poruku svom srpskom narodu: "Ne idite više za čaktarom, krenite već jednom za fenjerom koji osvetljava svetosavski drum - to je za vas najsigurniji put."
- U početku se bavio raznim poslovima, a onda je posle izvesnog vremena osnovao sopstveno preduzeće za restauraciju i dekoraciju stambenih objekata, ali i renoviranje istorijskih spomenika francuske kulturne baštine, a svoju ljubav prema rodnom kraju posebno je ispoljio u predanom humanitarnom radu i akcijama, naročito u onim najtežim danima devedesetih godina prošlog veka kad je došlo do raspada Jugoslavije i kad se na ovim balkanskim prostorima razbuktao građanski rat - istakla je, pored ostalog, Sanja Crnić, glavni organizator i promoter knjige Spasoja Krivokapića, govoreći i o knjizi, ali i o bogatoj humanitarnoj biografiji njenog tvorca.
- Pored toga što je organizovao prikupljanje humanitarne pomoći i njeno dopremanje, Krivokapić je pokretač i osnivač Srpske zajednice u Parizu, Srpskog građanskog kulturnog društva Gornja Savoja i humanitarne organizacije Humanitas. Osnivač je i evropskog pokreta Srbija i Crna Gora, Skupštine dijaspore Srba, a osnivač je i predsednik Patriotskog foruma građana Crne Gore iz Evropske unije i Švajcarske.
Promoteri
Na promociji Krivokapićeve knjige u Herceg Novom čula se veoma pohvalna reč o knjizi poznate hercegnovske novinarke Vitke Vujnović, a u programu su učestvovale i novinarke Marija Krivokapić i Branka Denda. Ceo program tonovima gitare je oplemenila Milica Rističević.
Pisma zvaničnicima
- Spasoje Krivokapić je pokretač i učesnik mnogih javnih manifestacija naših građana širom Francuske, Švajcarske, Italije i Nemačke - ističe njegov biograf Mihailo - Miki Borut.
- Zapažena su njegova istupanja i govori, posebno pisma koja je pisao evropskim zvaničnicima (u knjizi su data veoma zanimljiva pisma koja je pisao francuskim predsednicima Širaku i Sarkoziju, napomena B. S), a nosilac je i mnogih humanitarnih priznanja, pored ostalih i titule srpski vitez, koju mu je dodelila Svetska srpska zajednica kao retko priznanje za izuzetno zalaganje za dobrobit svoga naroda, što je on uvek smatrao kao priznanje koje je zaslužio taj narod za koji je radio. Inače, knjiga "Stradanja" nije prvo ostvarenje Spasoja Krivokapića - Rokočkog. On je već objavio dve knjige stihova - "Osjećaji 1" i "Osjećaji 2", a priprema i knjigu "Dijaspora zaboravljeni potencijal".
