Hrvatska ne da ni kunu
Boško Lalić sa Gold Kosta u australijskom Kvinslendu ni dan-danas ne odustaje od traženja da mu Hrvatska isplati tačno 85 uskraćenih penzija koliko je izračunao da mu duguju iz ratnog vremena.
Ovaj 82-godišnjak, nekad radnik Željezare Sisak, poreklom iz Starog Sela, penzionisan je 1991. godine. Od 2000. godine je u Australiji.
U međuvremenu, Hrvatska u kojoj je proveo ceo radni vek od 35 godina, priznala mu je penziju, ali tek od 1998. godine. Sedam prethodnih godina mu je ostala dužna.
Gotovo da nema adrese kojoj se nije obratio da bi mu se vratilo ono što mu pripada. Dosad nije uspeo.
Za Lalićev problem znaju predstavnici australijskog političkog života sa područja gde živi.
Pokušali su i oni da pomognu i nisu uspeli. Nedavno, pošto je i australijski državljanin, obratio se Ministarstvu spoljnih poslova Australije.
Odatle su mu poručili da je njegov slučaj predat njihovom odseku za međunarodna pravna pitanja. I sada čeka da mu se jave odatle kako su obećali.
- Godinama sam tražio da se nađe način da budu obeštećeni ljudi proterani sa ognjišta. Nisam naišao na razumevanje. Probao sam na mnogo mesta. Ispunio sam i formular koji se za te svrhe dobijao u Srbiji. Odbacili su i to, s argumentacijom da sam penziju primao u Republici Srpskoj Krajini i da oni imaju dokumentaciju o tome. A to nije bila penzija. Ono što su penzioneri tada, za vreme rata, primali bilo je nekih pet maraka. I to je naravno ukinuto 1995. A onda su u Hrvatskoj uveli zakon koji ih oslobađa duga prema nama - navodi Lalić.
