Zločin na koji svi žmure
Služenjem parastosa, paljenjem sveća i polaganjem cveća, delegacija preživelih, porodice poginulih i predstavnika boračkih i drugih organizacija RS obeležile su ovog vikenda na gradskom groblju Počile u Bijeljini 25 godina od Tuzlanske kolone - svirepog napada na kolonu JNA kada je zverski ubijeno najmanje 59, a ranjeno 44 vojnika.
- Srpski oficiri i vojnici u Tuzli stradali su bez trunke svoje krivice i samo zato što su bili u uniformi JNA, koja je bila legalna i legitimna da brani ustavni poredak. Pobili su ih pripadnici Zelenih beretki, tuzlanskog MUP-a, TO i Patriotske lige. Potomci onih koji su u Drugom svetskom ratu bili u handžar divizijama, i činili zla srpskom narodu zajedno sa ustašama NDH - istakao je ministar za boračka pitanja u Vladi RS Milenko Savanović.
Za zločin protiv pripadnika JNA niko nije odgovarao, a ove godine, zbog bezbednosnih razloga, porodicama nije bilo moguće ni da zapale sveće na mestu gde se ovaj zločin i dogodio.
Da podsetimo, u napadu na 92. motorizovanu brigadu JNA, koja se 15. maja 1992. godine mirno povlačila iz kasarne Husinska buna učestvovalo je oko 3.000 pripadnika Patriotske lige i MUP-a BiH pod kontrolom muslimana, a sam prenos napada je direktno prenosila lokalna televizija.
Jedan od prvih, ali i najsvirepijih zločina na prostoru nekadašnje JNA imao je za epilog najmanje 50 poginulih i 44 ranjenih, ali ovaj slučaj ne samo što nikad nije bio predmet interesovanja Haškog tribunala, već i jedini optuženi, Ilija Jurišić, prvostepeno osuđen na 12 godina zatvora, marta prošle godine je pravosnažno, odlukom Apelacionog suda u Beogradu, oslobođen krivice zbog nedostatka dokaza.
Predsednik Saveza logoraša RS, Branislav Dukić kaže da je do sada u više navrata dostavljao kompletnu dokumentaciju ne samo o zločinu kod Tuzle, već i brojnim drugim, uključujući i napad kod Dobrovoljačke ulice u Sarajevu.
- Dao sam u ruke i predstavnicima Haškog tribunala i Tužilaštva za ratne zločine Srbije, i Državnom tužilaštvu Hrvatske i Tužilaštvu BiH. Međutim, do danas niko nije odgovarao. Na kraju su porodice žrtava i preživeli doživeli da Jurišić bude oslobođen i to zbog navodnih nedostatka dokaza. Ne znam šta je još bilo potrebno od dokaza da pravda stigne zločince - ističe Dukić.
Spomen-ploča
U obraćanju ispred Spomen-kosturnice u Bijeljini, gde je sahranjeno 25 ubijenih vojnika kod Tuzle, ministar Savanović je kazao i da će se i dalje insistirati na postavljanju spomen-ploče sa imenima svih ubijenih mladića tog dana, ali i da se ovaj tužan datum obeleži na mestu gde se i dogodio, što ove godine, tvrdi, to nije bilo moguće.
- Oni hoće po svaku cenu da prikažu da tu nije bilo žrtava i da je to, kako kažu, prenaduvan i izmišljen zločin - ocenio je Savanović.
Vojska je mogla da nas spase
Jedan od onih koji su preživeli ovaj pokolj Miodrag Vukmirica ranije je opisao šta se tog dana događalo.
- Prvi pucanj, kako je dalja istraga pokazala, desio se baš gde sam ja nastradao. Bio sam u vidno obeleženom bolničkom pincgaueru. Ko je prvi zapucao, verovatno niko nikad neće saznati. Ja samo stalno pričam nešto što se može videti na video-snimku - priseća se Vukmirica, koji je tada, na redovnom odsluženju vojnog roka ranjen, a zatim i 50-ak dana proveo u zarobljeništvu.
- Da je Armija nešto htela, mogla je kao i naredni dan, kad se aerodrom selio, da podigne avione i da zapreti, mogli smo i da izađemo peške pored vozila, a ne da budemo kao glineni golubovi u vozilima. Ja sam stvarno imao sreću što me je zarobio komandant civilne policije i videvši da sam redovan vojnik iz vojne knjižice rekao da me ostave na stranu, pa su mi posle toga stanari zgrade ukazali pomoć - kazao je on.
