Ruši se američki poredak na Balkanu
Napetost u Makedoniji ne jenjava, a tome je doprineo i jučerašnji provokativni potez Talata Džaferija, iz albanske partije DUI. Nakon što je preuzeo dužnost predsednika Sobranja, Džaferi je po ulasku u kabinet uneo i zastavu Albanije.
Džaferi je u kabinet uneo dve zastavice Albanije, jedna se nalazi na njegovom stolu, a druga pored slike velikana makedonskog slikarstva Nikole Martinoskog.
Prekrajanje granica
Nakon nedavnog upada Makedonaca u Sobranje zbog takozvane Tiranske platforme i izbora Albanca za predsednika parlamenta, ovaj potez samo je pojačao sumnje građana da politički dogovor kandidata za premijera Zorana Zaeva sa albanskim partijama vodi ka federalizaciji i potom cepanju države.
Situacija se menja iz časa u čas, a koliko je rovito stanje u Makedoniji pokazuju i strahovi analitičara u susednoj Srbiji i Bugarskoj o destabilizaciji regiona i mogućem ponovnom prekrajanju granica.
Direktor Centra za strateške alternative Dušan Proroković destabilizaciju Balkana posmatra u širem kontekstu promene globalnog poretka.
Sofija zove EU u pomoć
U Bugarskoj političari javnost pokazuju mnogo veću zabrinutost zbog situacije u Makedoniji nego što je to slučaj u Srbiji. Bivši premijer Bojko Borisov pozvao je na uzdržavanje od nasilja, dok je predsednik Rumen Radev još 29. aprila u Briselu razgovarao s predsednikom Evropskog saveta Donaldom Tuskom i komesarom EU za spoljnu politiku Frederikom Mogerini.
- Dobio sam garancije da će kriza u Makedoniji biti uzeta za ozbiljno i da će EU da pomogne uspostavljanje dijaloga među sukobljenim partijama. To je sada najvažnije za bezbednost regiona - rekao je Borisov.
- Ono što smo imali u poslednjih četvrt veka bio je američki poredak. Sada se to menja, a u takvim promenama je u regionu uvek dolazilo do ugrožavanja bezbednosti. U Makedoniji će prvo da pukne, jer je tamo karika najtanja, ali će posledica biti u BiH, Crnoj Gori i na Kosovu. Ne očekujem neke veće bezbednosne probleme u centralnoj Srbiji, evenutalno neke provokacije u Bujanovcu ili Novom Pazaru, ali gledano s aspekta celog Balkana to su manja geopolitička žarišta - komentariše za "Vesti" Proroković.
Bugari se plaše rata
Bugarski analitičar i bivši artiljerijski oficir Krasimir Uzunov strahuje od izbijanja rata na zapadnim granicama njegove zemlje.
Bomba u Sobranju
U zgradi makedonskog Sobranja u utorak po podne šef obezbeđenja Sobranja je prijavio policiji da je u hodniku na prvom spratu pronađena eksplozivna naprava. Ona je deaktivirana, a prema nezvaničnim informacijama reč je o velikoj plinskoj boci na koju su povezani fitilj i petarda.
- Makedonija je na putu kantonizacije, federalizacije i podele. Kantonizacija je počela ratom 2001. i ta faza se sada završava. Gotovo 20 godina od rata na Kosovu i u Makedoniji očigledno je da nije održiv tada uspostavljen poredak koji je trebalo da podrži pre svega EU. Postavljaju se zahtevi za prekrajanjem i tih granica nastalih raspadom Jugoslavije što je strašno za Bugarsku - objašnjava Uzunov i dodaje da će svaki politički, etnički i vojni konflikt izazvati talas izbeglica.
Politika ustupaka
Uzunov smatra da se ne može izjednačavati učešće Albanaca u bivšoj vladi s VMRO-DPMNE Nikole Gruevskog i sadašnjoj koaliciji s Zoranom Zaevom koji je prihvatio Tiransku platformu.
- Po Ohridskom sporazumu koji je zaustavio rat 2001. godine albanski jezik bio bi službeni u sredinama gde ih ima najmanje 20 odsto, a sada se to odnosi na celu zemlju - ukazuje Uzunov.
Međutim, Albanski šef diplomatije Ditmir Bušati insisitira da će preko Tiranske platforme da se sprovede "nerealizovani Ohridski sporazum".
Na drugoj strani, lider Socijaldemokratskog saveza Makedonije Zoran Zaev ubeđuje domaću javnost da izbor Džaferija nije korak bliže ka ispunjavanju svih albanskih zahteva iz Tiranske platforme, podsećajući da je Džaferi bio ministar odbrane u vladi VMRO-DPMNE.
Pročitajte još:
* Haos u Skoplju: Makedonci u sopstvenoj državi postali taoci Edija Rame?
Bugarski analitičar Uzunov, međutim, smatra da ovaj izbor nije uopšte bezazlen, podsećajući da je novoizabrani predsednik Sobranja bio jedan od komandanata Albanske nacinalne armije u Makedoniji koja je sadejstvovala sa Oslobodilačkom vojskom Preševa, Bujanovca i Medveđe.
- Sada u dolini Morave Jonuz Musliju poziva Srbe da budu spokojni u slučaju eventualnog ujedinjenja Albanije i Kosova, pri čemu bi otišle i te tri opštine. Niš nije u opasnosti samo zato što ga Albanci ne traže - ukazuje Uzunov.
Auto-put velike Albanije
Demokratska stranka Srbije zatražila je juče od Vlade Srbije prekid svih aktivnosti na izgradnji autoputa Niš-Priština-Tirana-Drač.
- Auto-put koji će graditi strane kompanije po nalogu Nemačke, u interesu Albanije, a novcem građana Srbije, zapravo je "Auto-put velike Albanije", a njegova izgradnja je najbolji primer poslušništva Zapadu i vođenja neodgovorne državne politike - ocenjeno je u saopštenju.
Zaev zakuvao i sa Srbijom
Srpski državni vrh u stalnoj je prozivci, što sa albanske što sa makedonske strane. Lider OVK Ramuš Haradinaj zapretio je srpskom premijeru da se "ne igra sa Albancima" i da bi oni na Kosovu svoje unutrašnje probleme trebalo da reše po ugledu na Hrvatsku, što je u Beogradu protumačeno kao poziv na etničko čišćenje. Loše ocene o Vučiću dao je i Zoran Zaev, lider SDSM-a.
Odbrana imena zemlje
Nakon prvobitne negacije o postojanju Tiranske platforme, njen makedonski potpisnik Zoran Zaev sada tvrdi da je reč samo o pregovorima između njegove i albanskih političkih stranaka za formiranje vlade. Tvrdi da neće pristati na izmene zastave, grba i himne.
- Ista stvar je i sa promenom ustavnog naziva države Republika Makedonija - naglasio je Zaev, koji očekuje da mu predsednik Makedonije poveri mandat za formiranje nove vlade.
Demonstrantni okupljeni oko Građanske inicijative Za zajedničku Makedoniju i u utorak uveče su održali protestni skup, poručujući predsedniku Đorđu Ivanovu da ostane veran zakletvi koju je položio i da čuva suverenitet države, ne dozvoljavajući da se realizuju zahtevi Albanaca iz tiranske platforme.
On je za sofijske medije izjavio da su Makedonci i Bugari braća i jedan narod, a nekoliko sati kasnije za Kurir TV da su Srbi i Makedonci bratski narodi ali i da je u Srbiji na vlasti "nacionalističko rukovodstvo" Aleksandra Vučića. Dodao je i da je Vučić sebe deklarisao kao lidera u regionu a pokazao je, kako navodi Zaev, svoje nacionalističke pozicije prvom prilikom kada mu je bila ugrožena politička karijera.
Ko je vera, a ko nevera
Odgovorio je i prozvani premijer Vučić, ističući da će u septembru videti ko su Srbiji braća i prijatelji kada bude ponovo glasanje u Unesku o prijemu Kosova.
- Nastaviću da vodim politiku očuvanja i dostojanstva naše zemlje. To je moja politika. Pružio sam ruku Albancima i svima drugima na Balkanu koji su želeli da sarađuju sa Srbijom, ali nikada neću da pružim ruku onima koji se služe zločinom - rekao je Vučić.
Usledio je odgovor srpskog šef diplomatije Ivice Dačića, koji je podsetio da je Srbija Makedoniju priznala je pod ustavnim imenom, iako se time zamerila Grčkoj, a da ni jednu reč nije izgovorila mešajući se u njene unutrašnje stvari.
- A Makedonija je priznala Kosovo, glasala protiv Srbije u Unesku i sada kandidat za premijera brutalno vređa rukovodstvo Srbije i ubedljivo izabranog Predsednika Vučića. Samo još fali da izglasaju rezoluciju o srpskom genocidu nad Albancima - rekao je Dačić.
On se upitao i što Zaev ne napadne Edija Ramu i Hašima Tačija, jer "nije toliko naivan da ne zna da koncept Velike Albanije nije kompletan bez Skoplja".
