Pala krv, preti rat
Više od 100 osoba, među njima i 20 policajaca i trojica poslanika, povređeno je u Skoplju u četvrtak uveče, nakon što je masa pristalica VMRO-DPMNE (stranke bivšeg premijera Nikole Gruevskog) upala u Sobranje.
Razbijene glave
Do nereda je došlo nakon što je glasovima poslanika SDSM-a i albanskih partija za predsednika Sobranja izabran Talat Džaferi. Demonstranti su protestovali na ulazu u Sobranje, a kada se nakon ozvaničenja imenovanja Džeferija u sali zapevala i albanska himna pristalice pokreta Za zajedničku Makedoniju i VMRO-DPMNE upale su unutra, a pojavile su se i osobe maskirane fantomkama. Razbijene su glave lideru SDSM-a Zoranu Zaevu i poslaniku te stranke Damjanu Mančevskom. U neredima je teže povređen poslanik Alijanse za Albance, Zijadin Sela.
Hladne obloge
Ivica Dačić, ministar spoljnih poslova, kaže da Srbija može samo da apeluje na mir i smirivanje situacije.
Visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost EU Federika Mogerini i komesar za proširenje i susedsku politiku Johanes Han takođe su pozvali na uzdržavanje od nasilja. Oni su pozitivno ocenili izbor Taljata Džaferija i naveli da policija mora da obezbedi poslanike.
Kriza u Makedoniji tinja od decembarskih izbora kada je Zeav odlučio da sa strankama Albanaca napravi koaliciju i formira vladu. Makedonske stranke, na čelu sa Gruevskim, smatraju da bi mandat za premijera i mesto predsednika parlamenta trebalo da pripadne njima.
Mediji u Albaniji kao udarnu vest objavili su da je Džaferi izabran za predsednika makedonskog parlamenta. Oni napominju "istorijsku činjenicu" da u skupštinama triju država predsedavaju Albanci, misleći na Makedoniju, Albaniju i Kosovo.
Treća albanska država
- Da li vidite da je vreme da dolaze Albanci? Polako i mudro - napisao je novinar Adriatik Keljmendi.
Analitičari u Srbiji smatraju da su Albanci krenuli u stvaranje svoje treće države na Balkanu. Dragomir Anđelković ocenjuje da je Zoran Zaev spreman na velike ustupke Albancima, ne razmišljajući o budućnosti Makedonije.
Velika Albanija pred vratima
Poslanik ruske Državne dume Sergej Železnjak ocenio je da postavljanjem svojih štićenika, nametanjem tiranske platforme i projekta velike Albanije narodu Makedonije, SAD, NATO i EU neodgovorno otvaraju Pandorinu kutiju - upozorio je Železnjak.
- Albanski separatizam je dobio krila puštanjem Ramuša Haradinaja na slobodu. Oni su spremni i na rat, a makedonski narod ne želi da gleda kako mu država propada. Ako se dopusti da Albanci lome stvari, slomiće se i Makedonija - smatra Anđelković.
Analitičar Toni Naumovski veruje da Makedonija nakon ovoga neće biti ista, jer su izabrana dva premijera, jedan legalni i jedan nelegalni ministar.
- Ovo po svim osnovama ruši Makedoniju. A nadao sam se da će članovi nekih partija imati barem trunku razuma - kaže Naumovski.
Tiranska platforma okidač
Vetar duva iz SAD
Stoilković podseća da je od formiranja Makedonija bila pod patronatom međunarodne zajednice, pre svega SAD.
- U tom smislu nema iznenađenja odakle vetar duva. Kad je Makedonija počela da daje znake života i da se opire, dešavaju se ove pripreme, obojene revolucije i takozvani hibridni rat koji traje. Za nas nema sumnje ko je za sve ovo odgovoran - zaključuje Stoilković.
Prema rečima Ivana Stoilkovića, predsednika Demokratske partije Srba u Makedoniji, glavni razlog za strah je takozvana tiranska platforma, čijim su prihvatanjem makedonski Albanci uslovljavali podršku lideru opozicije Zaevu. Njom se traži uvođenje albanskog kao službenog jezika, rešavanje spora oko imena Makedonija, otvaranje debate o zastavi, himni i grbu Makedonije, kao i ravnomerna zastupljenost Albanaca u državnim strukturama. Poziva se i na usvajanje rezolucije kojom se osuđuje "genocid nad albanskim narodom u Makedoniji od 1912. do 1956."
- Ta platforma je okidač svega što se dešava u Makedoniji. Prethodno je država godinama destabilizovana na različite načine. Platforma je napisana jezikom koji govori protiv interesa makedonske države, matičnog naroda i Srba u Makedoniji. Ona je osnova za antisrpsku politiku poslednjih 25 godina, između ostalog i za priznanje Kosova i podršku učlanjenju u Unesko. Ovakvo uspostavljanje položaja Albanaca u Makedoniji direktno je nasuprot položaja Srba i zato je ova kriza povezana i sa Srbijom - kaže Stoilković za "Vesti".
On pojašnjava da je težnja albanskih partija da Makedonija bude zavisna od albanske politike, po sistemu konsenzusa.
- Time bi stvorili neprijateljsku državu za Srbe, koja ugrožava naš položaj, i menjajući istoriju kaže da je srpski narod počinio genocid 1912 - 1956. Tako bi nas stigma kolektivne krivice u potpunosti izbacila iz političkog života. Sve to je za nas neprihvatljivo - ističe Stoilković.
Stoilković ističe da je sada sve u rukama predsednika Makedonije Đorđa Ivanova.
- Na njemu je da zaštiti državu od raspada u skladu sa Ustavom. Imamo dva parlamenta, pokušaj državnog udara i preti još veći haos. Jer, kada se raspada država u srcu Balkana glupo je očekivati da se to ne prelije na druge zemlje - zaključuje Stoilković.
