Seks skandali u Titovoj Jugoslaviji (2): Zatrovan brak generala i balerine
Ljubavni skandal se nalazio i u pozadini i ključnog rascepa između Tita i Milovana Đilasa. Da herojski oreol sve više gubi vrednost koju je imao odmah posle rata i revolucije, prvi je shvatio nekadašnji vođa ustanka u Crnoj Gori. Kada se Tito 1950. godine oženio mladom partizankom Jovankom Budisavljević, Srpkinjom iz Like, dve-tri godine kasnije, ukinuta je Đilasov Agitprop, kancelarija za ideološku propagandu, koja je, pored ostalog, od komunista besprekornog morala tražila da udome, odnosno bračno zbrinu najzaslužnije drugarice.
Nesrećni neženja
Naslutivši obećanu slobodu, Đilas se razveo od dotadašnje supruge Mitre, žene zavidnog revolucionarnog staža, i oženio se mlađom Šteficom, ženom beznačajne političke biografije. Komunisti su to dočekali s tihim zgražanjem. Đilas je uskoro takođe progovorio o moralnom licemerju, ali nipošto na ličnom primeru. Ustao je u zaštitu tuđe supruge. U časopisu "Nova misao" objavio je u januaru 1954. "Anatomiju jednog morala" u kojoj je, između ostalog, izneo žalosni slučaj usamljene i prezrene balerine Milene Vrsajkov, kasnije poznate glumice i supruge njegovog crnogorskog zemljaka Peke Dapčevića. Za ovog proslavljenog partizana se govorilo da je došao "iz šume" u Beograd na visoki vojni položaj, da bi ga balerina potom "preobratila", na užas starih komunista.
Petar - Peko Dapčević bio je španski borac i partizanski komandant iz Drugog svetskog rata koji se istakao u bitkama na Neretvi, Sutjesci i u oslobođenju Beograda. Dvadesetog oktobra 1944. pevalo se na Terazijama: "Crna Gora Peka rodi da Beograd oslobodi". Posle rata je, u činu general-pukovnika, postao načelnik Generalštaba Jugoslovenske narodne armije. Uz to visok i lep, važio je za jednog od najpoželjnijih neženja u Beogradu. Peku se, međutim, nije dopadala takva uloga.
- Mene niko ne voli. Vole moju slavu, moj čin, moja kola, ali mene voli samo moj pas, kog mi je Tito poklonio - zabeležio je generalova jadanja mladim pesnicima u kafani Ivan Ivanji, Titov prevodilac. Njega je, kao svedoka, to začudilo, jer muškarac koji je izgledao tako dobro kao Peko "može valjda da obori s nogu svaku devojku, bez obzira na slavu, čin, novac ili kola".
Peko Dapčević je 1952. letovao u Dubrovniku, u hotelu rezervisanom za komunističku elitu. Upravo ispred tog hotela je sniman film "Svi na more", s lepom i veoma mladom Milenom Vrsajkov u glavnoj ulozi. Među njima se rodila ljubav, a zatim su se venčali.
Bojkot na Novu godinu
Taj brak, međutim, naišao je na oštru osudu najpre supruga drugih beogradskih rukovodilaca. Odbacili su je, navodno, jer je bila bez revolucionarnih zasluga, koje nije ni mogla da stekne budući da je imala svega 11 godina kada je rat počeo. Pretpostavljalo se da je iza svega stajao osećaj da su se beogradske prve drugarice verovatno i same osećale ugroženima, uplašene da ih muževi ne zamene mlađima.
Bojkot legendarnog partizanskog komandanta i njegove 17 godina mlađe supruge bio je toliko jak da su na dočeku Nove 1954. godine u Klubu književnika s bračnim parom Dapčević sedeli samo Milovan Đilas i njegova supruga.
Već 16. i 17. januara - nešto više od dve nedelje posle tog dočeka Nove godine - počeo je politički obračun s Đilasom, koji će ga na kraju odvesti na robiju.
Titova manekenka
Peko Dapčević je tokom rata bio u ljubavi sa Stanom Tomašević, prvom ženom koju je Tito postavio za partizanskog komesara. Odlikovala se hrabrošću, ali i izrazitom lepotom, pa je njena ratna fotografija koju je načinio jedan britanski fotograf obišla svet. Nazivali su je "Titovom manekenkom".
Oficir s ružom
Milovan Đilas, Pekin ratni drug, osetio je potrebu da o skandalu sa dočeka Nove godine, i bojkota bračnog para Dapčević, napiše politički tekst. Već početkom januara 1954. pod naslovom "Anatomija jednog morala", između ostalog je opisao ponašanje "nekih visokih funkcionerki i supruga visokih funkcionera" (Ivan Ivanji pominje žene Aleksandra Rankovića, Edvarda Kardelja, pa i samog Tita):
Seks skandali u Titovoj Jugoslaviji:
- Naročito su bile izveštene u surovosti one koje se nisu mogle pohvaliti za svoju mladost vrlinama koje su tražile od drugih, od neveste. Jedna je rekla, imitirajući slabu literaturu: "Prosto osećam odvratni zadah razvrata ako sam s njom u istoj prostoriji". A jedna druga, koja je proživela mladost u onom vremenu kada se u Skoju oslobađanje od "buržoaskih" moralnih predrasuda devičanstva i vernosti smatralo prvim znakom ženske emancipacije, rekla je: "Više se ne zna ko su naše drugarice! Ne razlikuje se ko je kurva, a ko je drugarica". A jedna opet: "Njeno zanimanje je takvo da može biti samo kurva", zabeležio je Đilas.
Anonimna pisma Mileni Dapčević su zaista bila otrovna, a telefonski pozivi vulgarni. Uprkos partijskim školama i kursevima opismenjavanja, iz supruga drugih komunističkih funkcionera je kuljao prostački rečnik rodnog kraja.
- Naratovao se drugar, trebalo je samo da podigne suknju. "Uhvatila ga je na golu nogu - brujalo je oko Milene. Prema ovoj ljubavnoj priči kasnije je snimljen film "Oficir s ružom", sa Žarkom Lauševićem i hrvatskom glumicom Ksenijom Pajić u glavnim ulogama.
