Može li crnogorska NATO vojska da zaustavi rusku na putu ka Berlinu?
Crna Gora je očekivala da se ubrza njen prijem u NATO pre nego što je "nepredvidivi" Donald Tramp postao predsednik, piše magazin "Forbs". Magazin navodi da zagovornici članstva te "mikro države" kao jedan od glavnih argumenata ističu da će, u slučaju otkazivanja članstva Crne Gore u NATO, to biti pokazatelj da Moskva ima "nezabeležen" uticaj na američku politiku.
Crnogorska vojska - šaka jada
Novinar "Forbsa" Dag Bandou u tekstu navodi da Crnogorci "imaju 1.950 ljudi pod oružjem, vojsku koja broji 875 ljudi i koja ima osam borbenih vozila i nekoliko komada protivtenkovskog oružja". Crnogorska mornarica ima šest brodova, a avijacija četiri aviona i nekoliko helikoptera, što bi prema pisanju lista teško zaustavilo rusku vojsku na njenom putu ka Berlinu ili Parizu.
Jedan od glavnih lobista za članstvo Crne Gore u američkom Senatu Majkl Halcel, kao argument ističe da je "zvanična Podgorica poslala četiri vojnika u Avganistan", što je lep potez da bi se obezbedilo prihvatanje "velikih momaka u njihov klub", konstatuje "Forbs".
"Konačno, svaka korist nosi sa sobom visoku cenu. Vašington bi radije trošio više novca na pomoć Podgorici, da dostigne standarde saveza. Štaviše, očekivalo bi se, ukoliko Crna Gora uđe u NATO, da SAD ide u rat, u pravi rat, ukoliko je to potrebno, u crnogorsko ime. Niko ne zamišlja da druga strana to isto učini, kako bi zaštitila Ameriku", navodi se u tekstu i dodaje da to što je Crna Gora bila divna lokacija za snimanje filma o Džejmsu Bondu neće mnogo doprineti američkoj bezbednosti.
Crna Gora na Putinovoj "osvajačkoj listi"?
Pročitajte još:
* Hoće li biti američke vojne intervencije na Balkanu?
* Putin žestoko: Crna Gora je krimi država koja na silu gura narod u NATO
Autor teksta navodi i da "nije sasvim jasno ko su Crnogorci" i podseća da su se Srbija i Crna Gora razdvojile, a Rusija i Putin nisu javno dodali Podgoricu na svoju "osvajačku listu".
Niko drugi nema očiglednih aspiracija prema "mikro-državi" koja ima manje ljudi nego pojedini tipični američki distrikti, zbog čega se postavlja pitanje zašto bi takva država trebalo da dobije pravo glasa i poslove u nečemu što bi trebalo da predstavlja ozbiljnu vojnu organizaciju u kojoj Vašington očekuje da se radi težak posao bez obzira na sukobe.
Magazin podseća da je NATO nastao za vreme "hladnog rata", kako bi se sprečila dominacija SSSR-a evroazijom, kao i da je Vašington imao za cilj da spreči prodor Sovjeta u zapadnu Nemačku, a ne da oslobodi nacije na već okupiranom istoku.
Nažalost, ekspanzija zarad prostog širenja je "glupa politika koja je SAD i Evropu već dovela u nevolju", zaključuje "Forbs".
