Hrvatska ostrva može da kupi bilo ko?
Hrvatska ima oko 1.200 što većih što manjih ostrva, a naseljeno ih je tek pedesetak.
Više od 80 odsto hrvatskih ostrva je u državnom vlasništvu, a ostatak u privatnim rukama, pa ih njihovi vlasnici mogu slobodno staviti na prodaju.
Kako ih možete kupiti, je li na njima dozvoljena gradnja i kako zabraniti pristup nezvanim gostima?
U prodaji se trenutno nalazi 20-ak ostrva, i to većinom preko agencije Biliškov nekretnine iz Kaštel Staroga.
Cene su šarolike, od desetak evra po kvadratu pa sve do 140 evra za koliko se prodaje Mali Kosmac površine 5.000 metara kvadratnih u Šibenskom arhipelagu.
Pročitajte još:
* Jutarnji: Zagreb zove Vučića u pomoć u vezi sa BiH
* Hrvati masovno menjaju državljanstvo
* Planirate da kupite ostrvo u Hrvatskoj? Evo koliko treba da iskeširate
Interesovanje za ostrvima je solidno, a većina potencijalnih kupaca su stranci, ističe Jasminka Biliškov, vlasnica agencije Biliškov i podpredsednica nacionalnog Udruženja agencija za promet nekretninama.
- Najveći problem je naša spora administracija. Vlasnici moraju da imaju sve potrebna dokumenta uključujući i utvrđen pomorski pojas koji određuje država. Na to zna da se čeka mesecima, što odbija investiture - objašnjava Biliškov
Pomorsko dobro obalski je pojas minimalne širine šest metara koji se vodi kao opšte dobro i nemoguće ga je kupiti. Tako i kad kupite ostrvo, niste njegov potpuni gospodar već za taj obalski deo morate da zatražite koncesiju.
“Bez koncesije vlasnik ostrva ne može zabraniti sidrenje ili kupanje drugim posetiocima. Koncesija može biti na pet, 10, 20, 30 i najviše 99 godina. Grad daje ovu od pet, županija od 20, a najdužu određuje država”, objašnjava Biliškov.
Pre desetak godina kad su prodata prva ostrva - Smokvica kod Primoštena za devet miliona kuna, ostrvce Jakljan za šest miliona evra Goranu Štroku, dva ostrvceta kod Pule za 1,1 milion evra ruskom tajkunu Vladimiru Jevtušenkovu - deo javnosti se prepao kako će nepovratno izgubiti nacionalno blago.
Zbog toga je 2006. menjan Zakon o ostrvima te je uvedeno pravo prvokupa države, županijske ili lokalne vlasti.
- Vlasnik je dužan da ostrvo prvo ponuditi lokalnoj upravi, županiji i državi po određenoj ceni. Ako niko od njih ne reaguje u roku od 60 dana, onda se ostrvo može staviti na tržište, ali ne ispod prvotno postavljene cene - naglašava Biliškov za "T- portal".
Na ostrvu nije dozvoljena gradnja ako na njemu nije već postojala neka građevina koja može samo da se adaptira. Ali tome se može doskočiti registracijom Porodičnog poljoprivredne privrede.
- U tom slučaju morate da podignete maslinjak ili vinograd. Možete se baviti i stočarstvom. Uglavnom nekom poljoprivrednom delatnošću. Tada vam se dozvoljava izgradnja kuće za stanovanje plus object za namenu bavljenja poljoprivredom. Možete se baviti i turizmom, pa je dozvoljeno izgraditi restoran. Smatram kako je to bio dobar potez države jer na taj način se ostrva uređuju i oplemenjuju. Dosta je ostrva danas zapušteno. Neka manja ostrva koja se nalaze uz veća naseljena ostrva čak služe kao deponije - upozorava Biliškov.
Zato se ona zalaže za to da država olabavi zakonsku regulativu i omogući gradnju na svim ostrvima uz strogo definisana pravila šta i kako se može graditi.
- Uređenjem ostrva privlači se elitni deo turista. Ovako tapkamo na mestu. Kako je većina ostrva i ostrvaca u državnom vlasništvu, bilo bi vrlo korisno da se izmeni zakon u smislu da država može ostrva dati u koncesiju na određeni broj godina. Bio bi to velik izvor prihoda za državu - uverena je Biliškov.
