Josipović odao počast žrtvama u Teznom

Hrvatski predsednik Ivo Josipović položio je danas venac i zapalio sveće kod spomenika i grobnice poratnih žrtava iz maja 1945. na groblju Dobrova u Teznom, kod Maribora, u Sloveniji.

Ivo Josipović

On je izrazio nadu da će se tim činom "zaključiti jedan krug sporova vezanih uz antifašističku istoriju Hrvatske, koja je imala i stranu kakva nije trebalo da bude".
Obraćajući se novinarima posle odavanja počasti, Josipović je zahvalio svima koji su došli i izrazio zadovoljstvo što su se odavanju počasti stradalim u Teznom pridružili i predstavnici Saveza antifašističkih boraca i antifašista Hrvatske (SABAH), "pokazavši time snagu pobednika koji su spremni da se suoče i s tamnim stranama svoje pobede.

U delegaciji su bili ministar uprave Davorin Mlakar, saborski poslanik opozicione Socijaldemokratske partije Nenad Stazić, predstavnici SABAH-a koje je predvodila predsednica Vesna Konstantinović Čulinović, predsednik Srpskog narodnog vijeća Milorad Pupovac i njegov zamenik Saša Milošević.

U delegaciji su bili i predsednik Srpskog kulturnog društva "Prosvjeta" Čedomir Višnjić, predstavnica romskih udruženja Nora Ismailovski, predstavnici Saveta branitelja, i, u ima Katoličke crkve, direktor Hrvatske inostranih vernika Ante Kutleša.

Josipović se s delom delegacije uputio prema Blajburgu, u Austriji, gde će, na Blajburškom polju, mestu gde su se 15. maja predali Nemci i kvislinzi, položiti venac na spomenik.

Većina predstavnika SABAH i predstavnici Srpskog narodnog vijeća, s Pupovcem na čelu, shodno svojim ranijim najavama, nisu išli u Blajburg, rekavši da "tamo nemaju šta da traže".

Josipović odao počast i poginulima na Blajburgu

Ivo Josipović položio je danas venac na spomen obeležje pripadnicima oružanih formacija NDH iz Drugog svetskog rata, ustaša i domobrana, na Blajburškom polju u Austriji.

"Tim činom završavamo jedan deo hrvatske istorije", izjavio je Josipović prilikom odavanja počasti, ističući da njegova delegacija predstavlja antifašiste i pobedničku stranu u ratu, ali prepoznaje i stradanje ljudi koji su bili na drugoj strani.

"Žalim da se taj spor među Hrvatima stavi u okvire istorijske istine, ali i humanizma i prava svakoga na svoj grob", rekao je Josipović.

"Politika bi ovim trebala u Hrvatskoj zaključiti Drugi svetski rat i početi se baviti budućnošću", rekao je Josipović koji je do sada odbijao odlaziti na Blajburg zbog prisustva ljudi u ustaškim uniformama na komemoracijama.

Konstantinović Čulinović je izjavila da Josipović ide na Blajburg jer do sada tamo nije bio, ali da predstavnici SABAH-a "tamo nemaju šta da traže jer nema žrtava, a pogotovo nema nevinih žrtava".

Blajburg nije mesto stradanja, već mesto obnavljanja ideologije i političkih vrednosti koje ne mogu prihvatiti i koje moraju ostati iza nas ako se želimo okrenuti budućnosti", rekao je Pupovac.

Tezno je jedna od najvećih masovnih grobnica kvislinga u Sloveniji, koje su 1945. poubijale partizanske vlasti.

Pojedini istoričari tvrde da se u zatrpanom protivtenkovskom rovu dugom više kilometara nalaze kosti najmanje 18.000 ljudi, većinom ustaša i domobrana koji su na područje Dobrova dovođeni iz logora u Mariboru i streljani krajem maja 1945.

Nakon rata partizani na području Slovenije, ali i na takozvanom križnom putu kroz Hrvatsku do Vojvodine pobili veći broj pripadnika raznih formacija, od ustaša i domobrana do četnika i slovenačkih belogardejaca koji su se, kršeći tadašnje međunarodno pravo, borili sedam dana nakon kapitulacije Nemačke kad su i oni trebalo da polože oružje.

Komemoracije u Blajburgu, gde je u očajničkom jurišu 15. maja oginulo dvadesetak ustaša, prilika su za ponavljanje teza da su partizani, zapravo četnici, koji su im se priključili na samom kraju rata, pobili isključivo Hrvate.