Hrvati promenili Ustav, veća prava manjinama

Poslanici Hrvatskog sabora su usvojili predlog izmena ustava sa svim amandmanima vlade, a pre toga i predlog izmena ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina.

Od ukupno 153 poslanika za promene ustava glasala su 133, jedan je bio suzdržan, a četvorica protiv, sa potrebnom dvotrećinskom većinom.

Nacrtom novog ustava, između ostalog, obezbeđuje se primena evropskog naloga za hapšenje, kao i izručenje hrvatskih državljana sudskim organima država koje nisu članice Evropske unije, ukoliko je tako propisano međunarodnim ugovorom.

Promenama Ustava predviđeno je i da hrvatski državljani bez prebivališta u Hrvatskoj mogu da glasaju samo u diplomatsko-konzularnim predstavništvima i da će ubuduće imati fiksna tri poslanička mesta, dok sada imaju pet mesta.

Olakšavaju se uslovi za donošenje odluke na referendumu o pristupanju EU tako što će za to biti potrebni glasovi većine birača izašlih na birališta umesto većine upisanih birača. U preambulu ustava uvode se sve 22 nacionalne manjine.

Uvodi se i princip besplatnog obaveznog obrazovanja, uz obavezu da se taj sistem razradi zakonom.

Sudije Ustavnog suda biće birane dvotrećinskom većinomu Saboru, sudovima će biti data ovlašćenja da direktno primenjuju pravo EU, a biće osigurana i nezavisnost Hrvatske narodne banke i Državne kancelarije za reviziju.

Izmenama ustava biće onemogućeno zastarevanje krivičnih dela ratnog profiterstva i kriminala u privatizaciji.

Ubuduće bi se o odlasku hrvatskih vojnika van granica države, Sabor umesto dvotrećinskom izjašnjavao natpolovičnom većinom svih zastupnika, ali uz prethodnu saglasnost predsednika države. Ukoliko predsednik države uskrati saglasnost, odluka bi se donosila dvotrećinskom većinom u Saboru.

Po ranijem dogovoru vladajućih i opozicije, u Ustav ulazi da su "narod i branioci pobedili u pravednom, legitimnom, oslobodilačkom i odbrambenom Domovinskom ratu", a biće ugrađen i stav da država posvećuje naročitu brigu zaštiti hrvatskih veterana, ratnih vojnih invalida, udovica, roditelja i dece poginulih hrvatskih vojnika i policajaca.

Broj potrebnih glasova za raspisivanje referenduma ostaje 10 odsto građana, odnosno 450.000 iako se tražilo da potreban procent bude spušten na pet odsto.
Ustavne promene su izvršene kako bi se omogućio završetak pristupnih pregovora i ulazak Hrvatske u EU.

Pre usvajanja ustava, potrebna većina od 129 poslanika "za", četvorica uzdržanih i trojica protiv usvojila je i izmene Ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina kojima se manjinama kojih je ispod 1,5 odsto u stanovništvu omogućava dodatno biračko pravo, na osnovu koga će uz poslanike stranaka birati pet poslanika.