Potresan apel logorašice iz "Jasenovca": Sve su mi pobili, bar mi brata nađite

Jelena Buhač-Radojčić (82) preživela je golgotu u logoru Jasenovac. Ustaše su 1942. godine u jasenovačkom logoru zaklale četvorogodišnjeg brata Dušana, babu i dedu, zato što nisu želeli da se razdvajaju.

wikipedia.org

Logor smrti u Jasenovcu

Oca Božu su joj ubili maljem nakon što su ga prethodno naterali da, zajedno sa grupom zarobljenika, iskopa jamu u kojoj će biti sahranjen. Sećanje na užas koji je preživela ne može da izbledi, kao ni slika njenog dvogodišnjeg brata Ilije kojeg je poslednji put videla u avgustu 1942. godine. Od tada Jelena pokušava da nađe brata, a sada je pomoć tražila i od čitalaca "Vesti".

- Sa majkom Anom i braćom Živkom (9) i Ilijom (2) stigla sam u aprilu 1942. godine u logor Stara Gradiška. Tada sam imala samo sedam godina. Prethodno smo iz našeg sela Jablanca prešli u Bosnu i tu su nas ustaše uhvatile u vreme treće ofanzive i dovele nas u Jasenovac. Iz logora nas je spasla Diana Budisavljević. Dovela nas je u Zagreb gde su nas smestili u jedno kupatilo. Mene su tamo ošišali, a Iliju je okupala časna sestra. Posle toga sam prva izašla iz kupatila, a zatim sam videla kako Iliju s ostalom decom iznose na nosilima. To se sve dešavalo 17. avgusta 1942. godine. Tog dana sam poslednji put videla Iliju i od tada ga, evo već decenijama, tražim bez uspeha. Njegovo ime je Ilija Buhač, to je moje devojačko prezime. Možda će neko od čitalaca "Vesti" moći da mi kaže neke informacije o bratu kojeg neću da prestanem da tražim dok sam živa - rekla je Jelena Buhač-Radojčić.

Ona dodaje da je pretražila sve po Hrvatskoj ne bi li našla bilo koji trag o bratu, ali bez uspeha.

- Ne znam da li je živ, možda je i usvojen, ali niko o njemu ništa nije mogao da mi kaže, ili nisu znali, ili nisu heli - objašnjava naša sagovornica.

Sa suzama u očima Jelena kaže da nikada neće zaboraviti teške dane u logoru.

- Još čujem vrisku dece i majki koje su ustaše razdvajale. Stalno smo bili gladni, nije bilo ni soli ni hleba, a voda koju smo pili iz bunara mešala se sa fekalijama jer su oko bunara vršili nuždu. Bila sam gladna, a majka mi je stalno govorila da smo u logoru da i da nema hleba. Sećam se da sam vadila mrvice iz njenog džepa kako bih bar na trenutak utolila glad. To su slike koje ne blede... Još vidim oca kako odlazi, vidim majku koja se rastaje sa mnom. Vidim baku koja glođe kosti, decu koja plaču dok ih razdvajaju od roditelja, to je ono što nikada, i da hoću, ne mogu da zaboravim - rekla je na kraju razgovora sa suzama u očima Jelena Buhač-Radojčić.

Žena koja je spasla 12.000 srpske dece

Jelena Buhač-Radojčić posebno je istakla Dianu Budisavljević koja je nju i dvojicu njene braće izvukla iz logora Jasenovac. Diana je rođena 1891. godine u austrijskom Inzbruku kao Diana Obekser. Nakon srednje škole udala se za doktora Julija Budisavljevića s kojim se 1919. preselila u Zagreb. Saznavši za stradanje srpskih žena i dece u ustaškom logoru Loborgrad, u jesen 1941. godine, Diana je sa saradnicima organizovala prikupljanje i slanje pomoći u novcu, hrani, odeći i lekovima zatočenim ženama i deci u logorima Loborgrad, Gornja Rijeka, Stara Gradiška, Jasenovac, Mlaka i Jablanac.

Diana je, takođe, izvlačila majke i decu iz logora, udomljvala nezbrinutu logorašku decu, a vodila je i sistematsku evidenciju dece što je kasnije omogućilo njihovo ponovno spajanje s roditeljima koji su bili upućivani na prisilni rad u Nemačku. Tokom Drugog svetskog rata spasla je, zbrinula i vodila podatke o oko 12.000 uglavnom srpske dece i njihovih majki sa područja Korduna i Kozare.

Posle rata Diana Budisavljević se vratila u Inzbruk, gde je umrla 1978. zaboravljena gotovo od svih. Pre tri godine, poglavar Srpske pravoslavne crkve patrijarh Irinej saopštio je da je Sinod SPC posthumno odlikovao Dianu za "herojsko, besmrtno delo ljubavi" ordenom Carice Milice jer je, spasla 12.000 srpske dece iz ustaških logora.