Hrvati sprečavali otvaranje spomen-sobe Đinđiću
U Bosanskom Šamcu, u rodnom mestu Zorana Đinđića, otvorena je spomen soba ubijenom srpskom premijeru, ali taj događaj nije prošao bez incidenata jer su hrvatski povratnici sprečavali otvaranje sobe i onemogućili predavanje koje je u Kući mira u naselju Tišina trebalo da održi Žarko Korać, prenosi RTRS.
Dok su trajali pregovori oko otvaranja spomen-sobe, došlo je do pretećih poruka, visokih tonova i kritika na račun hrvatskog sveštenika Marka Oršolića i gostiju iz Srbije, prenosi RTRS.
Oršolić je rekao da Hrvati povratnici u mesto Tišina nisu razumeli njihove namere.
- Ponašanje Hrvata iz Tišine je kabadahijsko, i Kuća mira nije to nego kuća nemira. Ovo je tužno, žalosno i sramotno. Ni Kuća mira, ni spomen-soba Zoranu Đinđiću, neće biti u Tišini nego na drugoj lokaciji, negde u gradu Šamcu - rekao je Oršolić.
Organizatori su rekli da su se meštani usprotivili predavanju, tako da je ono održano u Šamcu u restoranu "Meteori", prenosi Fena.
- Tragično ubijeni premijer Srbije bio je predstavnik neke druge Srbije. Ljudi koji su sprečili otvaranje spomen-sobe ili ne znaju ko je bio Zoran Đinđić ili pripadaju nekom drugom svetu. Celi region mora da se menja, ljudi se moraju učiti toleranciji i moraju znati da se sa razlikama može živeti - poručio je Žarko Korać.
Zoran Đinđić, bivši predsednik Vlade Srbije, rođen je 1. augusta 1952. u Bosanskom Šamcu, ubijen je u atentatu 12. marta 2003. ispred zgrade Vlade Srbije u Beogradu. Đinđić, koji je bio lider Demokratske stranke, bio je gradonačelnik Beograda (1997.) i predsednik vlade Srbije (2001-2003.).
Američki "Tajms" uvrstio je Đinđića 2009. godine u prestižnu listu 14 vodećih evropskih političara trećeg milenijuma. Đinđić je dobitnik ugledne nemačke nagrade "Bambi" za 2000. godinu s područja politike.
U Pragu je 2002. godine za doprinose u razvoju demokratije u Srbiji primio nagradu "Fondacije Polak", koja se svake godine dođeljuje za doprinos u provođenju demokratskih i ekonomskih reformi u centralnoj i istočnoj Evropi.