Bio sam prisiljen da ubijam

Doktor Krejg Jurišević, doktor s "kalašnjikovom", iz Adelejda, štampao je svoju knjigu "Krv na mojim rukama" da bi, po vlastitom priznanju, pomogao sebi da se oslobodi težine podsećanja na vreme koje je proveo na Kosovu i Albaniji. On je, kao što je poznato, otišao da pomogne izbeglicama proteranim s Kosova u Albaniju, ali se našao i u situaciji da i sam ubije.

Krejg Jurišević

Njegova knjiga, barem zasad, doktoru Juriševiću teško da će doneti olakšanje, pre svega zato što njegovi postupci ipak ne nailaze na masovno odobravanje. On se, naime, našao u položaju da odgovara na pitanja koja se tiču osnova ljudske i lekarske etike.

Zanimljiv intervju s doktorom Juriševićem vođen je ove nedelje u emisiji "Vreme razgovora", na ABC radiju Melburna i Viktorije. Razgovor je, uz voditelja Džona Fejna, vodio doktor Lori Zion, profesor žurnalistike.

Iz doktorovih objašnjenja zaključuje se da je odsustvo ratnih pravila na Kosovu dalo njemu za pravo da napusti pravila Hipokratove zakletve.

Slušaoci su čuli da je Krejg Jurišević pre više od 10 godina otišao u bivšu Jugoslaviju kao član medicinske humanitarne misije, ali je radio "znatno preko onoga što bi bilo ko i bilo kada očekivao".

Dr Jurišević je na pitanje Lorija Ziona zašto je tamo išao, odgovorio da je u osnovi bila njegova želja da pomogne, tim pre je što je iza sebe u Adelejdu imao prilično iskustva sa pružanjem pomoći i operacijama posle povreda.

"Računao sam, nekoliko meseci odsustva je malo sebično prema familiji, ali za to vreme bih mogao da pomognem većem broju onih kojima je pomoć potrebna. Tada sam mislio da mi se ništa loše ne može desiti", kazao je doktor. On je zatim podrobnije govorio o svom porodičnom motivu, dedi po majci Frenku Juriševiću, koji je "pre rata radio za italijansku lokalnu upravu, ali kad je počeo rat, pod Musolinijevom okupacijom dela Slovenije, radio je za partizane".

Koliko je uopšte znao o situaciji tamo pre nego što je otišao u Albaniju?
- Znao sam istoriju balkanskog rata i kosovski konflikt je bio poslednji u nizu...

Šta znači: poslednji u nizu, od Prvog svetskog rata, raspada Austrougarske monarhije?, pitao je Lori Zion.

- Tačno tako, kao i Otomanske imperije, možete ići i tako daleko ako želite - odgovorio je doktor. - Ali, ako sam i razumevao šta se događalo na srpskom Kosovu, nisam znao šta se dešavalo u Albaniji, nisam znao ništa o ekstremnoj sirotinji i korupciji i kako zaista rade vlasti. Zemljom je upravljao organizovani kriminal, odnosno bosovi mafije.

I vi ste, kad ste došli u lokalnu bolnicu, shvatili da je vodi čovek koji neće preuzeti brigu dok mu se ne plati u nemačkim markama? To ste napisali u knjizi i još ste naveli da vam je život došao u još neobičniju situaciju. Ono što mi je na umu jeste mahom emotivna reakcija na ono što ste videli, da niste mogli samo da budete posmatrač...

Jeste li vi postali vojnik?

- Ne samo vojnik. Da biste pomogli ljudima bilo je potrebno da uzmete oružje.
Recite to ponovo.

- Treba da uzmete oružje.

Zašto? - pitao je dr Zion.

- U situaciji gde samo jedna strana poštuje Ženevsku konvenciju i ratna pravila, a druga, srpska paravojska, ne poštuje nenaoružane civile, prava žena i dece, i njima treba medicinska pomoć, vi definitivno treba da zaštitite sebe da biste zaštitili svoje pacijente.

Sve iza čega stoje Ujedinjene nacije, "Lekari bez granica", sve iza čega stoji bila koja služba nevladinih organizacija, suprotno je tome što ste upravo rekli - upozorio je dr Zion. - Kako to da oni svi misle pogrešno, a vi da ste u pravu?

- Ne kažem da oni greše nego da potreba da se u toj situaciji na liniji fronta pruži pomoć traži da branite samog sebe. Od mrtvog doktora nemaju ništa, a ja sam bio jedini na liniji fronta.

Stavljati sebe u opasnost, to je prvo pravilo kod svakoga ko pomaže. Oni ne uzimaju oružje, jer su u opasnosti - kazao je profesor. - A vi ste uzeli. Jeste li ubijali ljude?

- Kada sam bio prisiljen jesam, braneći sebe i svoje pacijente - priznao je dr Jurišević.

Dakle, prekršili ste sva pravila kao humanitarni radnik, došli ste u moralni sukob.

- Zavisi kako na to gledate. "Lekari bez granica" nisu na frontu i ne bi trebalo da se brane. Ja sam sada član australijskih oružanih snaga i svo medicinsko osoblje na liniji nosi oružje. A na Kosovu je bio rat mimo pravila, posebno na jednoj strani. To jeste moralna dilema. Ja sam izložio život za one kojima je pomoć bila potrebna. Bio sam partizan, borac, uz medicinsku pomoć to je tada bilo potrebno.