I Srpsku teraju u NATO
Upravni odbor Saveta za primenu mira u BiH (PIK) podržao je pre dva dana Akcioni plan za ulazak BiH u NATO. Visoki predstavnik u BiH Valentin Incko rekao je da članice PIK-a nisu bile jedinstvene, jer je Rusija izuzela svoje mišljenje i najavila da će ga naknadno saopštiti.
Iako je BiH još od Dejtonskog mirovnog sporazuma 1995. godine svojevrsna država protektorat, tri njena konstitutivna naroda - Srbi, Bošnjaci i Hrvati - trebalo bi da odlučuju o tome da li su za članstvo u zapadni vojni savez ili ne. Sva dosadašnja istraživanja javnog mnjenja ukazuju na to da se Srbi u Republici Srpskoj ogromnom većinom protive pristupanju NATO-u.
Incko se, međutim, poziva na pismo Predsedništva BiH NATO-u iz 2010, u kojem se izražava saglasnost za članstvo u zapadnom vojnom savezu. Prema Inckovoj tvrdnji, pismo je potpisao i tadašnji srpski predstavnik u Predsedništvu Nebojša Radmanović.
Upitan da li je video pismo, visoki predstavnik je rekao da je ono javno i da ga svako može videti.
Izetbegović: Bićemo kad-tad
Bošnjački član Predsedništva Bakir Izetbegović izjavio je da će BiH verovatno za pet ili deset godina ući u NATO. O politici RS po tom pitanju, Izetbegović tvrdi da je "zvanična politika RS zajedno s nama u Parlamentu BiH i Predsedništvu donela odluku da se učini sve da se ide u NATO".
- Onda su posle ti isti ljudi počeli da odustaju, koče ili usporavaju. Mislim da će ići, ipak, u tom smeru da postanemo članica Alijanse koja nam garantuje sigurnost, investicije i napredak - rekao je Izetbegović.
Na pismo od pre šest godina, na koje se poziva Incko, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik nije reagovao, iako je Radmanović član njegovih nezavisnih socijaldemokrata i kao takav je bio član Predsedništva BiH. Dodik je, međutim, osuo paljbu na PIK i visokog predstavnika kao strane tutore BiH koji ne mare mnogo za narodnu volju.
- Odlučivati o BiH bez najvažnijih faktora u njoj iluzorna je priča. BiH i ne može da uspe ukoliko ne postane vlasništvo domaćih ljudi, a da se stranci u to ne mešaju - rekao je Dodik.
Slovenačko "da" Podgorici
Slovenački parlament ratifikovao je pristupni protokol za ulazak Crne Gore u NATO i tako je ova bivša jugoslovenska republika posle Islanda postala druga država koja je potvrdila saglasnost da Crna Gora postane novi član Alijanse. Sa ulaskom Crne Gore i odlučnošću Makedonije da pristupi NATO-u, Srbija i za sada BiH ostaće jedine države nekadašnje Jugoslavije koje odolevaju ovom izazovu.
Prošle godine, Dodik je izjavljivao da "NATO nije bez šanse", ali da on sam nije spreman da da "blanko podršku".
- Neka NATO otvori nekoliko fabrika namenske industrije, zaposli Srbe, i Srbi će možda promeniti svoje mišljenje. Ali, kako možete objasniti da je u RS ukinuta sve i jedna fabrika namenske industrije pod pritiskom međunarodnog faktora, a u drugom delu BiH, u Federaciji ih ima šest - rekao je tom prilikom Dodik.
Sam Radmanović je tih godina kao član Predsedništva BiH, po pitanju NATO-a, zastupao stav da "bez obzira na emocije koje nisu saveznik u strateškim opredeljenjima, stav svih u BiH je članstvo u NATO-u".
- To pitanje je vrlo važno za sve nas. Siguran sam da sadašnje ekipe političara na ovim prostorima moraju obezbediti život u miru jer je on mogućnost razvoja boljeg života - govorio je Radmanović 2009. godine.
Pitanje članstva BiH u NATO posebno je osetljivo za Srbe jer su oni bili prvi Evropljani posle Drugog svetskog rata koje je Alijansa bombardovala u građanskom ratu 90-ih. Tada su na njih bacane i bombe sa osiromašenim uranijumom, baš kao i nekoliko godina kasnije 1999. u slučaju agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju. Incko, međutim tvrdi da "niko BiH neće nametati odluku da pristupi NATO-u, kao što neće nametati ni odluku da pristupi Evropskoj uniji".
- Trenutno se razgovara samo o ispunjavanju uslova iz Akcionog plana za članstvo u NATO-u, a BiH je još daleko od članstva u NATO-u - poručio je visoki predstavnik, koji je prenoseći osude PIK-a da se slave osuđeni ratni zločinci, imenovao samo Radovana Karadžića i nazivanje Studentskog doma na Palama njegovim imenom.
