Karadžić: Strani novinari pristrasno izveštavali iz BiH
Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić izjavio je danas na suđenju u Haškom tribunalom da građani Sarajeva nisu mogli da napuste grad, jer im to nisu dozvoljavale vlasti u Sarajevu, i optužio je strane novinare za pristrasno i netačno izveštavanje.
Karadžić je ispitivao novinara britanske televizijske mreže "Skaj njuz" Arnauta van Lindena, koji je iz Sarajeva izveštavao od maja do septembra 1992. i povremeno kasnije, a koji je potvrdio da građani nisu mogli da napuste grad, ali je, prema njegovom mišljenju, glavni uzrok za to bio taj što je Sarajevo bilo pod opsadom srpskih snaga.
Na pitanje Karadžića da li je istina da su strani novinari ponekad unapred bili informisani o borbenim dejstvima, Van Linden je rekao da on nikad ni od jedne strane nije dobio obaveštenja te vrste, ali da je, u slučaju Goražda, nezvanično saznao od izvora s Pala da se sprema operacija u tom mestu.
Holandski novinar je dodao da je o tome u martu 1994. godine obavestio generala Majkla Rouza, u to vreme glavnokomandujućeg snaga UN u BiH, ali da je Rouz odbacio tu informaciju.
Govoreći o izveštavanju stranih novinara o ratu u BiH i njihovom uticaju na javno mnjenje, Karadžić je, tokom unakrsnog ispitivanja, podsetio da je Van Linden imao pristupa tadašnjem predsedniku SR Jugoslavije Slobodanu Miloševiću i rukovodstvu RS, ali da je ipak 1994. godine doživotno proglašen za nepoželjnu osobu i proteran iz Beograda.
"Izbacivanje novinara nije pravo rešenje i najviše štete nanosi onome ko izbacuje", rekao je Van Linden i precizirao da je jednom razgovarao s Miloševićem i posle toga popio s njim piće, da je nekoliko puta razgovarao s Karadžićem, s kojim je takođe popio piće, i da se jednom sastao s Ratkom Mladićem, koji ga je pozvao na ručak.
On je napomenuo da je, izveštavajući iz drugih ratnih područja, imao mnogo više susreta s državnim vrhom.
"Sad mi je jasno", rekao je na to Karadžić, aludirajući na svoje prethodne navode da je "Skaj njuz", poput većine drugih stranih medija, netačno i pristrasno izveštavao o ratu u BiH, navodeći Srbe kao jedine krivce za ratna dejstva.
Suđenje je nastavljeno ispitivanjem svedoka tužilaštva Roberta Donije, profesora istorije na univerzitetu u Mičigenu, specijalizovanog za jugoistočnu Evropu, posebno BiH i bivšu Jugoslaviju, u 19. i 20. veku, i autora tri knjige o BiH.
Donija je potvrdio da je Skupština RS 12. maja 1992. godine usvojila šest strateških ciljeva, koji su u novembru 1993. objavljeni u "Službenom glasniku".
To su odvajanje Srba od Hrvata i muslimana, povezivanje Semberije i Krajine koridorom, ukidanje Drine kao granice među srpskim državama, uspostavljanje granice na Uni i Neretvi, podela Sarajeva na srpski i muslimanski deo i osiguranje izlaza na Jadransko more.
On je ocenio da, do kraja 1980-ih godina, etnicitet nije igrao ulogu u privrednom razvoju i naseljavanju Sarajeva i čitave BiH, i primetio da je do 1991. godine bilo praktično nemoguće napraviti etničku kartu BiH, jer su narodi bili izmešani.
Donija bi trebalo da nastavi da svedoči i sutra.
