"Zaštićene" svetinje zarastaju u korov

Ratna sekira koju je u stalnom tihom ratu protiv Mitropolije crnogorsko-primorske ovih dana još jednom potegla Uprava za zaštitu kulturnih dobara Crne Gore, odnosno odskorašnja direktorka ove ustanove Anastazija Miranović, zabranjujući dalje radove na obnovi i uređenju manastira Reževići "zbog skrnavljenja i devastacije", izazvala je veoma oštru reakciju vladikata sa Cetinja, odnosno mitropolita Amfilohija.

B. Simonović

Vlast zabranjuje radove: Obnova manastira Reževići traje već tri godine

- Sadašnji odnos prema crkvi je kao da je crkva kriminalna organizacija koja tu postoji da ugrožava, a Uprava je zadužena da spasava. Ponašaju se kao da smo mi ustanova sa kriminalcima koja ugrožava sveukupno kulturno nasleđe Crne Gore - kazao je mitropolit Amfilohije, koji smatra da je krajnji cilj svih ovih aktivnosti da se uništi Mitropolija crnogorsko-primorska. - Ja stoga pozivam vladu i Ministarstvo kulture da počnu kulturno da se ponašaju prema crkvi i da za to angažuju i kulturne ljude, jer ćemo u suprotnom, neka mi oproste, mi nastaviti da obnavljamo.

Upad među monahinje

Mitropolit Amfilohije je podsetio na sličan odnos vlasti prema Crkvi i radovima koje je izvela na obnovi, očuvanju i uređenju manastirskog kompleksa u Ostrogu, koji bi se, kako veli, da se čekala reakcija vlasti, odnosno Uprave za zaštitu kulturnih dobara, možda već i srušio:

- Mi smo za obnovu Ostroga angažovali najstručnije ljude u Crnoj Gori. Međutim, ta takva Uprava je poslala nekog inspektora koji je ostavio zapisnike, optužujući mene da sam glavni krivac. Vidim po pisanju da je nepismen čovek, ali po prijavi tih nepismenih manastir je kažnjen prošle godine. Kaznili su i mene i ja sam to uplatio.

- Priča se, međutim, ponovila i u Reževićima - veli dalje mitropolit Amfilohije. - Našli su nekog inspektora koji, da je u policiji, ne bi se tako nekulturno i nečasno ponašao, a kamoli inspektor zadužen za očuvanje kulture. On je izrekao kazne upadajući u prostorije monahinja. Čujem da je rimokatoličkog porekla, ali morao je da bude obrazovan, a ponaša se gore od najgoreg policajca u Crnoj Gori i to prema crkvi koja je temelj sveukupne kulture. Sa takvim ljudima je nemoguće sarađivati. Spremam se da ovih dana uputim akt Ministarstvu kulture i ukoliko oni ne smene tog čoveka i ne postave stručnog i kulturnog, ja ću da zabranim njemu da pristupa manastirima i svetinjama jer se ponaša besprizorno prema ljudima koji ugrađuju život u te svetinje.

Odgovor direktorke

Što se manastira Reževići tiče, mitropolit je poručio da će radovi na njegovoj obnovi i uređenju biti nastavljeni i da se niko prema toj svetinji ne može ophoditi "kao prema drugoj gomili kamenja":

- U Reževićima ćemo realizovati planove. Sačuvaće se svaki kamen. Mi vapimo za stručnjacima sa kojima ćemo raditi, ali zato neka država i Ministarstvo kulture nađu prave stručnjake sa kojima ćemo sarađivati. Oni imaju pravo da budu ateisti, ali nemaju pravo da gaze elementarna prava vere...

Direktorka Uprave za zaštitu kulturnih dobara i funkcionerka vladajuće Demokratske partije socijalista, Anastazija Miranović, međutim, nije ostala dužna poglavaru Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori, već mu je stavila do znanja da će, uprkos svemu, nastaviti, shodno, kako je kazala, slobodnoj proceni i volji, da vrši poslove Uprave i Centra za konzervaciju i arheologiju Crne Gore, odnosno da će i dalje upadati u manastire.

- Niko nema prava da na kulturnim dobrima ove države izvodi bilo kakve intervencije bez prethodno izdatih konzervatorskih uslova i određenih saglasnosti Uprave - bila je jasna i odlučna direktorka Miranović, koja je utvrdila da nisu u pitanju samo manastiri Ostrog i Reževići, već da su i druge svetinje pretrpele "neprimerene intervencije izvedene bez konzervatorskih uslova i saglasnosti Uprave za zaštitu kulturnih dobara".

Zarđale pločice kao ruglo

Mitropolija je istog časa foto i drugim dokumentima pokazala kako to država i Ministarstvo kulture, odnosno njena nadležna uprava, brinu o kulturnim dobrima i svetinjama na kojima i danas, 70 godina posle Drugog svetskog rata i revolucije, stoje samo rugla oronulih i zarđalih ploča na kojima piše da su zakonom zaštićeni. Nasuprot tome stoji sijaset obnovljenih i novosagrađenih svetinja, od kojih bi mnoge danas bile gomila kamenja ili samo zatravljeni temelji da se čekalo na "konzervatorske uslove i saglasnosti" birokratije.

- Prva glupost Uprave je ta što šalju kao inspektore neznalice koji nisu meritorni da ocenjuju šta je urađeno, a šta nije prema zahtevima struke - veli Jovan Markuš, čovek koji pomno prati aktivnosti Mitropolije crnogorsko-primorske na obnovi i izgradnji crkava i hramova. - Posebno je zabrinjavajuće to što se radi o nevaspitanim ljudima koji se ponašaju kao panduri, a ne kao civilizovana lica. Miranovićeva, nažalost, otkad je došla na čelo Uprave za zaštitu kulturnih dobara, nije se udostojila da poseti Mitropoliju i da razgovara sa mitropolitom, od koga bi upravo mogla mnogo da nauči kada je u pitanju zaštita kulturnih dobara, jer sigurno niko ni približno u Crnoj Gori multidisciplinarno ne poznaje obnovu i gradnju manastira i hramova koliko on. To što radi Uprava nema veze sa strukom već je u funkciji diskriminatorske politike prema Mitropoliji.

- Sveti kralj Milutin je podizao i obnavljao manastire, ali ne toliko koliko mitropolit Amfilohije za 25 godina, i to u vreme sankcija međunarodne zajednice i bombardovanja NATO-a, najjače vojne sile na svetu, kad je srpski narod čuvao svoj krst od sila zla i srpskih izroda - rekao je hadži Ljubiša Gvojić, čestitajući mitropolitu Amfilohiju četvrt veka stolovanja na vladičanskom tronu pod Orlovim kršem i podržavajući ga u nastojanju da sačuva veru božju u narodu koji nesebično daruje i pomaže da se sačuvaju, obnavljaju i podižu svetinje.