Haos u Skoplju, pretnja Balkanu?
Iznenadni masovni nemiri u glavnom gradu Makedonije, kada su jake policijske snage u punoj borbenoj opremi sprečile demoliranje vladinih institucija, ponovo je otvorila pitanje koliko je Balkan i dalje "bure baruta" i da li se po sistemu domino efekta jedno žarište može preliti na ostatak regije? U susedne države još uvek nestabilnih demokratskih institucija i nerešenih međunacionalnih odnosa?
Stručnjak za pitanja bezbednosti Boža Spasić kaže da pažljivija analiza događaja u Makedoniji ukazuje na to koliko je ova bivša jugoslovenska republika rovito područje i da nije isključeno da jedan deo tog nezadovoljstva može da se prebaci na region.
- Ipak, lično ne verujem da nemiri iz Makedonije mogu da se preliju u Srbiju, BiH ili u Crnu Goru. Makedonija deluje zatvoreno. Kada se radi o događajima u regionu sve se nekako odigrava u potezu Srbija-BiH-Hrvatska, dok Makedonija gleda svoja posla, ili na nju niko ne gleda. Tako da ne verujem da nemiri mogu da se preliju u druge države regije, osim, eventualno, na Albaniju i na Kosovo - komentariše Spasić za "Vesti".
Brisel osudio pomilovanje
Reakcije Vašingtona, Brisela i Londona na akt o aboliciju su takoreći bile jednoglasne - odluka Đorđa Ivanova ozbiljno dovodi u pitanje vladavinu prava. Osudama se pridružio i evropski komesar za proširenje Johanes Han, koji je izrazio sumnju da u takvim okolnostima predstojeći parlamentarni izbori mogu da budu kredibilni. Ocenio je i da je postupak Ivanova ugrozio izglede Makedonije na putu ka EU i NATO.
Bivši premijer i lider VMRO-DPMNE Nikola Gruevski je podneo u januaru ove godine ostavku nakon što je pristao da se zbog velike političke krize u zemlji, raspišu vanredni izbori za 5. jun, do kojih će zemljom upravljati tehnička vlada.
On ukazuje na to da je bilo i oružanih obračuna između makedonskih organa reda i albanskih terorista, te da je moguće da se u ovim previranju pojave albanske strukture koje će zahtevati odvajanje dela teritorije od Makedonije.
- To bi predstavljalo varnicu za bunt Albanaca u ovom potezu, ali ne verujem da to može da se prelije na ceo region - dodaje ovaj bivši funkcioner jugoslovenske tajne policije.
U noći između utorka i srede više hiljada građana pokušalo je da demolira zgradu makedonske vlade, kancelariju šefa države u centru Skoplja i sedište vladajuće VMRO-DPMNE. Narod je masovno izašao na ulice revoltiran odlukom predsednika Makedonije Đorđa Ivanova da pomiluje i abolira aktere velike afere prisluškivanja protiv kojih se vodi istraga ili je već podignuta optužnica, kao i jednog političara koji se nalazi na izdržavanju zatvorske kazne.
Zaev: Državni udar!
Frapiran neočekivanom odlukom šefa države o aboliciji aktera afere prisluškivanja, lider najveće opozicione Socijaldemokratske stranke Zoran Zaev je optužio predsednika Ivanova za državni udar.
- Od danas u Makedoniji ne postoji pravna država. Tražimo da Ivanov hitno podnese ostavku, a ako to ne učini, dovešće zemlju pred eksploziju - rekao je Zaev i najavio da će povesti stanovnike Makedonije na put ka "povratku demokratije".
Zaev je i sam na spisku optuženih u pomenutoj aferi, ali sa stanovišta da je pokušao da nasilno preuzme vlast. On sada ističe da svoju nevinost želi da odbrani na sudu.
Ivanov se pohvalio da je sam, bez konsultacija sa bilo kim, doneo odluku o aboliciji, ali u to niko ne veruje, jer ga je u fotelju šefa države dovela VMRO-DPMNE, koja mu i diktira kakve će odluke donositi.
Vojni analitičar Aleksandar Radić primećuje da svaka zemlja regije ima svoje autentične probleme, ali i da postoji i zajednički imenilac ovih društava u tranziciji.
- Koliko god grubo izgledalo kada se poredi s Arapskim prolećem, i kod nas postoji taj domino efekat. Tako da događaji u jednoj, mogu da budu ispraćeni u drugoj zemlji. Iza takvih događaja uvek stoji neka organizacija, neka ideja, koordinacija ljudi. Takav mehanizam može da se iskoristi i u BiH i u Srbiji - kaže Radić za naš list.
"Bomba" eksplodirala
Boža Spasić podseća da je politička kriza u Makedoniji započela bezazlenim stvarima, a završila sa teškim optužbama o prisluškivanju najviših državnih organa u aferi "Bomba".
- Ajde kada se puste snimci prisluškivanja opozicije, ali kada opozicija objavljuje snimke da je vlast prisluškivala najviše državne organe, to onda ukazuje da neka treća strana upravlja događajima u Makedoniji. Sa sigurnošću možemo da kažemo da je reč o nekim zapadnim silama, a ja bih rekao da se radi o Amerikancima koji verovatno pod pritiscima Grka, pokušavaju da razreše neke situacije u Makedoniji - konstatuje Spasić.
Na pitanje da li iza ovakvih nemira, za koje i sam kaže da nisu spontani, već dobro organizovani, stoji neka strana sila, Radić odgovara: " Možda ali ne možete od mene da tražite da vam to potvrdim, jer nemam dokaza za to".
- Postoje političke snage koje su nezadovoljne situacijom na Balkanu, tim pre što je jasno da su lokalni šefovi naučili da je moguće igrati jednu licemernu igru. S jedne strane stalno upućivati političkim centrima na zapadu poruke kooperativnosti, a s druge strane na taj način pokušati da dobiješ odrešene ruke da se kod kuće ponašaju kako god žele. To je neka siva zona između autoritativnog ponašanja koja dovodi do crvene linije tolerancije. Mislim da su zato na Zapadu mnogo više zabrinuti nego što mi očekujemo. Osete da su na Balkanu stvari jako loše i da postoje takve vlasti, kao što je makedonska, koje dugoročno mogu da naruše bezbednost na Balkanu - dodaje Radić.
