Zovemo se Makedonija i tačka
Više od polovine makedonskih državljana smatra da bi Makedonija trebalo da prekine pregovore u sporu sa Grčkom u vezi sa imenom, pokazala je poslednja anketa lista "Dnevnik".
Uprkos poznatom "tvrdom" stavu građana po tom pitanju, iznenađujuće je što 51 odsto smatra da Makedonija uopšte ne bi trebalo da pregovara i da učestvuje u traženju kompromisa pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija. Među etničkim Makedoncima taj procenat iznosi 63 odsto.
Makedonsko ime i istorija, posebno posle raspada Jugoslavije 1991. godine, postali su predmet rasprave između Atine i Skoplja. Ključni grčki argument je da korištenje imena Makedonija predstavlja "bezbednosnu pretnju", jer Grci tako nazivaju svoju severnu oblast.
Pregovori o pronalažanju rešenja spora između Skoplja i Atine u vezi sa nazivom Makedonija vode se od 1992. godine. UN su radi rešavanja problema imenovale Metjua Nimica za specijalnog posrednika, koji je do sada održao više sastanaka sa predstavnicima dve strane i izneo nekoliko predloga.
Poslednji predlog koji je Nimic ponudio bio je naziv "Severna Makedonija", a ranije su kao najčešća imena pominjana "Republika Gornja Makedonija", "Nova Republika Makedonija" i "Republika Makedonija Skoplje".
