Incko: RS podriva BiH!
Visoki predstavnik u BiH Valentin Incko izjavio je danas, obraćajući se Savetu bezbednosti UN, da je vođstvo Republike Srpske bilo prvo u podrivanju državnih institucija, preteći da će održati entitetski referendum čiji bi cilj bio poricanje autoriteta visokog predstavnika i odluka donetih u skladu sa Dejtonskim sporazumom.
Incko je istakao da je BiH i dalje izložena nedostatku osnovnog konsenzusa o tome da li ta zemlja treba da bude centralizovanija ili veoma decentralizovana, te kako ostvariti neku od ovih opcija.
"Svaki entitetski referendum kojim se osporava autoritet Dejtonskog sporazuma ili visokog predstavnika iz Aneksa 10 Dejtonskog sporazuma, ili kojim se prekoračuju ustavne nadležnosti države, bio bi nezakonit i doveo bi u pitanje taj entitet, budući da entiteti svoj legitimitet dobijaju upravo iz tog sporazuma", upozorio je Incko.
On je napomenuo da je na pominjanje mogućeg "pojavljivanja nove države" i predloge da nacionalistički političari treba da počnu da razgovaraju o "mirnom raspadu" BiH, ili da ona kao zemlja uopšte ne treba da postoji, odgovoreno izjavama da nezadovoljni elementi "mogu slobodno da odu", ali da im se neće dozvoliti da ijedan deo zemlje ponesu sa sobom, saopšteno je iz OHR.
"Iako su se regionalni izgledi za pomirenje popravili, retorika i logika politike unutar BiH kao da se pogoršala", smatra Incko i navodi da je Vlada RS, nakon što je parlament Srbije u martu usvojio Deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici, zapretila da će povući svoju podršku izveštaju iz 2004. godine kojim su utvrđene činjenice o dešavanjima iz jula 1995. u Srebrenici.
On je dodao da su istinu o Srebrenici i drugim „sramotnim epizodama“ iz rata dobro ustanovili Međunarodni sud pravde i Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju kroz krivičnu istragu, forenzičke dokaze i svedočenja tokom suđenja u predmetima ratnog zločina.
"Rešenje je u suočavanju sa istinom i osiguravanju da se takvi zločini više nikad ne dozvole, a ne u poricanju istine", dodao je Incko.
On je naveo da, iako je svoja izvršna ovlašćenja koristio s potrebnom uzdržanošću, ona su u Republici Srpskoj dočekivana stalnim otporom.
"U decembru prošle godine produžio sam mandate stranih sudija i tužilaca u Odeljenju za ratne zločine Suda BiH. Ta odluka, koja se zasniva na obavezi države prema Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju dobila je jednoglasnu podršku Upravnog odbora Saveta za sprovođenje mira. Međutim, odluka je doživela žestoke kritike u tom entitetu", dodao je Incko.
Govoreći o pregovorima sa Međunarodnim monetarnim fondom, Incko je rekao da je u tom pogledu situacija mnogo bolja u RS nego u Federaciji BiH, čija je podeljena vlada u proteklom periodu upadala iz jedne krize u drugu.
"Federacija nije sprovela imenovanja na funkcije u Vladi i pravosuđu niti rezove u budžetu koje je tražio MMF, suočena sa odlučnim protivljenjem članova boračkih organizacija. Federacija ima velike teškoće da efikasno ispuni uslove koje je postavio MMF, što bi moglo da utiče na kratkoročnu i dugoročnu fiskalnu stabilnost BiH", istakao je Incko.
Incko je ocenio da su u slučaju reforme viznog režima, vlasti u BiH pokazale da su u stanju odgovoriti na logiku zahteva javnosti, te da se ovo može primeniti i na ostale reforme koje su bile blokirane do sada.
"Izborna kampanja se u stvari može iskoristiti da se stvori zamah za promene, umesto da se koristi kao izgovor da se stvari zadrže onakve kakve jesu. Izbori u oktobru bi u stvari mogli pomoći, posebno ukoliko glasači budu želeli da svoje predstavnike pozovu na stvarnu odgovornost tokom kampanje a, potom, izađu da glasaju u velikom broju na dan izbora", rekao je Incko.
On je pozitivnim ocenio inicijativu predsednika Srbije Borisa Tadića i Deklaraciju Skupštine Srbije o Srebrenici i priznanje Hrvatske u vezi sa ulogom koju je imala u zločinima devedesetih godina.
"Ovo stvara prostor za novi i konstruktivniji dijalog od kojeg će svi ljudi na području zapadnog Balkana imati koristi. U ovom kontekstu je potrebno pomenuti da je uloga koju je odigrala Turska u ovom procesu, takođe, bila veoma konstruktivna, kako je demonstrirano potpisivanjem istambulske deklaracije o unapređenju odnosa između BiH i Srbije", rekao je Incko.
On je ocenio da neformalni samit "EU - zapadni Balkan", koji bi 2. juna u Sarajevu trebao okupiti oko 40 delegacija, može dodatno da unapredi trend razvoja odnosa u pravcu regionalnog pomirenja i saradnje u budućnosti.
Podnoseći izvještaj Savetu bezbednosti UN, kao značajna postignuća u proteklom periodu u BiH Incko je istakao dobijanje nestalnog članstva u Savetu bezbednosti UN, uslovni prijem u NATO Akcioni plan za članstvo, te uspešno sprovođenje reformi koje se odnose na liberalizaciju viznog režima.
