Silajdžić: Dolazim jer se Srbija izvinila za zločine

Predsedavajući Predsedništva BiH Haris Silajdžić, koji u utorak posle 18 godina dolazi u prvu posetu Srbiji, izjavio je da je njegov dolazak postao moguć u momentu kada su srpski poslanici usvojili Deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici

Silajdžić je rekao Tanjugu da je u nekoliko navrata tokom proteklih godina isticao da će u Srbiju otići tek pošto zvanični Beograd ponudi izvinjenje, prvenstveno žrtvama zločina, zbog politike bivšeg režima prema Bosni i Hercegovini.

"To izvinjenje je eksplicitno ponuđeno u nedavno usvojenoj Deklaraciji o Srebrenici i time su se stekli uslovi za ovu posetu", naveo je Silajdžić.

Silajdžić u utorak dolazi u Beograd posle boravka u Njujorku, gde učestvuje u radu Saveta bezbednosti UN na čijem dnevnom redu je Izveštaj visokog predstavnika EU u BiH Valentina Incka.

U Beogradu o državničkim pitanjima
 

Silajdžić je još rekao da u Beograd dolazi sa porukom da "otvorena pitanja" između Srbije i BiH postoje i da se ona moraju rešavati.

Silajdžić koji sutra dolazi u Beograd u neslužbenu radnu posetu na poziv predsednika Srbije Borisa Tadića, prvi put nakon 18 godina, kaže da je zato rano govorito o očekivanjima od te posete.
 

Silajdžić je Tanjugu rekao da će sa Tadićem razgovarati o svim trenutno otvorenim pitanjima - od hapšenja ljudi koje je Haški tribunal oslobodio odgovornosti, preko pitanja granica, imovine BiH u Srbiji, do raspodele električne energije na graničnim elektro-energetskim postrojenjima.

"Činjenica je da samo razgovorima o tim pitanjima možemo dovesti do konkretnih pomaka u našim odnosima", rekao je predsedavajući kolektivnog Predsedništva BiH iz reda bošnjačkog naroda.

Silajdžić ističe da "moramo konačno uneti evropsku paradigmu u naše odnose u smislu da granice postoje, ali da jako malo znače".

On je podsetio da je Evropska unija svoje odnose zasnovala na međusobnom uvažavanju, zaštiti stvarnih interesa, posebno ekonomskih, a ne na "osvetama i sukobima".

On je kao primer naveo problem Južnog Tirola koji je, kako je naveo, pre Evropske unije izgledao nerešiv, a današnje generacije verovatno ni ne znaju da je to nekad bilo „sporno" područje.

"U svemu tome paradoksalno pomaže činjenica da nastaje spoznaja da se silom ne može ništa postići, da ni četvrta vojna sila u Evropi nije uspela promeniti granice na ovim prostorima", rekao je Silajdžić.