Sat koji otkucava vekove
Stari mehanički časovnik postavljen pre dva veka u nekadašnjoj turskoj stražarskoj kuli, žiteljima Velesa, gradića u centralnoj Makedoniji, do danas pokazuje tačno vreme.
Zvuk sa njegovog zvonika daleko se čuje, a sat otkucava dva puta na svakih sat vremena - u tačno vreme i tri minuta pre toga. O ovom časovniku, izgrađenom u 17. veku, koga Velešani zovu Gradski sat, skoro 30 godina sa puno ljubavi svakodnevno se brine Đore Sazdovski.
Pet godina kao čirak i 23 godine kao glavni majstor, Sazdovski udahnjuje život starom satu. Svake večeri, oko 20 časova, on otključava drvena vrata 30 metara visoke kamene kule i penje se po rasklimatanim stepenicama do samog vrha i srca sata. Bez obzira na to kakvo je vreme, on je stalno tu da navije stari časovnik.
- Prvi mehanizam je postavio turski časovničar i do tada u sat ništa novo nije ugrađivano. Na njemu nema nijednog zavrtnja, sve su čivije, a napravljen je tako da se vrlo brzo može sastaviti i demontirati. Mehanizam radi dobro, sat je tačan u minut, a doterujem ga po radiju - kaže Sazdovski i dodaje da svake godine vrši čišćenje i podmazivanje sata. U početku je bio stražarska kula, a to potvrđuju i tri puškarnice na njemu. Meni je ovo i posao, i hobi, i ljubav, ali i zadovoljstvo koje me ispunjava - veli Sazdovski.
Znanje je stekao, a posao nasledio od prethodnog majstora Riste Zinzirova, svoga tasta. Kada je stari majstor umro, u čast Zinzirova, zvonik na Gradskom satu je zvonio celih 15 minuta, sve dok je pored njega prolazila pogrebna kolona. Tada je prvi put sat toliko dugo zvonio, opraštajući se od čoveka koji se do tada brinuo o njemu.
Tokom Drugog svetskog rata, pre majstora Riste, o satu se brinuo puškar Onče Bunev. Jedni drugima su nesebično prenosili znanje, a o životu Gradskog sata, evo skoro tri decenije, brine se stari majstor Đore Sazdovski.
On živi u mahali Šorka, blizu železničke stanice u Velesu, a svako veče biciklom dolazi u stari deo grada gde se nalazi sat. Objašnjava da je njegov zadatak da održava tri mehanizma - za merenje vremena, za otkucavanje časova i mehanizam koji pokreće zvonik. Za proteklih 200 godina na mehanizmu ništa nije menjano. On je isti kao u tursko doba.
Za razliku od mehanizma, zvono nije originalno. Ono je danas lakše od prethodnog, koje je bilo izliveno 1735. godine. Ipak, i zvuk novog zvona se čuje u celom delu starog dela grada, a u letnjim tihim noćima i mnogo dalje. Niko se ne žali na njegovu zvonjavu. Ljudi se zabrinu kada ga ne čuju.
- Žitelji tog dela Velesa znaju moj telefonski broj, pa ako se slučajno desi da sat utihne, odmah mi se javljaju jer, kažu, bez zvuka sata ne mogu ni da zaspu - kaže Đore.
Grad kao na dlanu
Sa balkona Gradskog sata puca pogled na sve strane. Privilegiju da posmatra panoramu Velesa sa svih strana ima jedino stari majstor, jer je zbog bezbednosti strmih i uskih drvenih stepenica prilaz drugima zabranjen.
