Šok-bombe za izbeglice
U neredima na makedonsko-grčkoj granici lakše i teže je povređeno 18 policajaca, a nekoliko vojnih i policijskih vozila je oštećeno. Nezadovoljni što je Makedonija počela da podiže visoku metalnu ogradu duž granice sa Grčkom, stotinjak migranata, kojima nije dozvoljen ulazak u Makedoniju zato što ne dolaze iz ratom zahvaćenih zemalja, kamenicama i staklenim flašama napali su u subotu posle podne makedonske policajce koji su obezbeđivali deo granice.
Oni su pokušali nasilno da uđu na teritoriju Makedonije, a policija ih je u tome sprečila koristeći štitove, a zbog njihove agresivnosti ispalila je i nekoliko šok-bombi. Grčka policija je posmatrala incident ne želeći da pomogne u smirivanju situacije iako se ekonomski migranti nalaze na njihovoj teritoriji. Incident je okončan nakon manje od sat vremena, kada su migranti prestali da kamenuju policiju.
Analitičari u Skoplju ne isključuju mogućnost da su ovaj oblik nasilja izazvali provokatori među migrantima koji imaju skrivene i sumnjive namere. Od ukupno 59 kilometara, do sada je podignuto oko četiri kilometra žičane ograde visoke tri metra.
Pročitajte još:
* Ekstremni protest migranata u Makedoniji: Zašivaju usta iglom i koncem
* Napeto na granici: Makedonci odbili na hiljade izbeglica iz Grčke
* Makedonski predsednik Tusku: Vaša poseta je zakasnela, građani su umorni...
Uprkos ograđivanju, kako kažu u vladi Makedonije, granica ostaje otvorena, a propuštaće sve izbeglice koje dolaze iz ratom zahvaćenih zemalja. Na ovaj način povećaće se bezbednost i humani tretman s minimalnim bezbednosnim rizicima.
- Cilj nove ograde je da se usmeri priliv ljudi prema kontrolisanim punktovima radi njihovog registrovanja - rekao je portparol makedonske vlade Aleksandar Georgijev.
Strah na balkanskoj ruti
Makedonija je prošle sedmice zatvorila granice za sve, osim za Sirijce, Iračane i Avganistance, koji se smatraju ratnim izbeglicama. Osobe druge nacionalnosti, odnosno ekonomske migrante koji uglavnom dolaze iz Irana, Maroka, Bangladeša i Pakistana, vraćaju nazad. Ipak, Evropa, kao ni Turska nemaju odgovor na pitanje kako zaista vratiti ljude koji se smatraju ekonomskim, a ne ratnim izbeglicama, pa sve države na čuvenoj balkanskoj ruti strahuju da bi mogle postati centar za njihovo zbrinjavanje.
