Višnjić: Krstićevo zdravstveno stanje stabilno
Zdravstveno stanje haškog osuđenika generala Radislava Krstića, koga su u petak napala trojica zatvorenika muslimana u zatvoru Vejkfild u Engleskoj, stabilno je i on je izolovan u zatvorskom stacionaru, rekao je danas Tanjugu njegov advokat Tomislav Višnjić.
Višnjić je rekao da je danas generala Krstića posetio njegov engleski kolega Rasel Hopkins, a juče je kod njega bio i predstavnik ambasade Srbije u Velikoj Britaniji.
Krstić je napadnut u petak, oko 11.30, kada su trojica zatvorenika, u vreme doručka kada su ćelije otvorene, upala u njegovu ćeliju i brutalno ga pretukli, nanevši mu posekotine po licu i vratu.
Zbog pretnji i veoma loših uslova, Krstića su nedavno posetili predstavnici Evroskog suda za ljudska prava u Strazburu i on im je predočio sve teškoće koje ima u tom britanskom zatvoru, u kome se nalazi od decembra prošle godine.
Do tada je Krstić bio u zatvoru Duhram Frankland, na granici Engleske i Škodske, gde nije imao nikakvih neprijatnosti.
U zatvoru Vejkfild, međitim, generalu Krstiću je gotovo sve zabranjeno - štampa, knjige, pa i pravo na posete, kazao je Tanjugu ranije njegov zet Mladen Đurković.
Đurković kaže da nikome nisu jasni razlozi zbog čega je Krstić prebačen u ovaj zatvor, u kome je 95 odsto osuđenika za najteža krivična dela.
Prema navodima Đurkovića, Krstić je u velikom šoku zbog sveka što se dogodilo, a porodica očekuje da će se s njim čuti telefonom.
"Trebalo je da se čujemo sinoć, ali pošto nismo očekujemo da će to biti večeras", rekao je Đurković.
Krstićevi branitelji ranije su najavili da će tražiti prijem kod predsednika Haškog tribunala Patrika Robinsona, od koga će, kako su rekli, tražiti njegovo preseljenje u drugi zatvor van Engleske, ili u neku bezbedniju u toj zemlji.
General Krstić je bio komandant Drinskog korpusa Vojske Republike Srpske, a po haškoj poternici uhapšen je u decembru 1998. godine.
Prvostepeno je osuđen za genocid u Srebrenici na 46 godina zatvora, ali mu je u drugom stepenu presuda promenjena na pomaganje u genocidu, a kazna skraćena na 35 godina robije.
