Iz Perta na kačamak kod učiteljice
Retki su stanovnici sa severa Crne Gore koji vole stara crnogorska jela, a da nisu čuli za konobu "Lovac" porodice Bulatović iz Kolašina u kojoj glavnu reč vodi učiteljica Svetlana, koja ih vrhunski sprema. U njoj ova vredna žena kuva kačamak, koji gosti iz Bijelog Polja, Mojkovca, Berana, Žabljaka i Podgorice najviše traže. Neki u slast pojedu i po dve obilne porcije.
- Radim kao učiteljica u osnovnoj školi "Risto Manojlović" i uvek se obradujem letu kada moji đaci i ja odemo na odmor, jer tada svaki dan provedem u konobi. Spremim ja cicvaru i proju po receptu naših majki i baka. Ali, za sada najviše se traži kačamak od pšeničnog brašna. Zbog njega navrate gosti iz Beograda, Novog Sada, Niša, Kragujevca koji su se uputili na letovanje i svi što je najvažnije odu zadovoljni. Proteklog leta veoma me je obradovala jedna porodica iz Perta koja je naručila nekoliko porcija belog kačamaka i ponela, ali sam zaboravila da ih pitam za prezime - kaže Svetlana.
Savardak
U Kolašinu ima nekoliko porodica koje se bave spremanjem starih jela. Čuven je Savardak porodice Šćepanović ali u poslednje vreme sve više je onih koji dolaze da probaju kačamak koji spremi učiteljica Svetlana. Jedan od njih je i Radomir Baković, direktor osnovne škole u Morači.
- Ovo jelo zavoleo sam kao dete. Naročito volim smočani kačamak od belog brašna koji je spremala moja majka Granica. Bilo nas je puno dece, pa nas je trebalo nahraniti. Pojedem često kačamak u Savadraku ali i u Lovcu je veoma ukusan - veli Radomir.
Kvalitetan je i kačamak od kukuruznog brašna.
- Jedna mlada Beograđanka tražila mi je recept za ovo jelo - priča Svetlana.
U kvalitet Svetlaninog kačamaka uverio se letos i potpisnik ovih redova. Svi gosti tražili su po porciju kačamaka iz drvene posude.
Predaje rođacima
Prigradska osnovna škola "Risto Manojlović" u kojoj predajem ima samo tri đaka. Svo troje su Bulatovići. Žao mi je što nema više dece kao pre desetak godina. Roditelji su ih upisali u gradske škole jer su im bliže mestu stanovanja - veli Svetlana.
- Kad mi obaveze na poslu dozvole iz Podgorice dođem na smočani kačamak koji skuva Svetlana. Kolašin je čuven po dobrim domaćicama koje vrhunski prave cicvaru, smočani kukuruzni i pšenični kačamak, ali ona ga napravi da prste poližeš. Tako ga je kuvala i smočila moja majka. Laka je hrana za varenje i zdrava - kaže Radislav Tvrdišić novinar iz Podgorice.
Svetlanin rođak Radojica glavni urednik Radija Crne Gore čest je gost.
- Svetlana je majstor za ovo staro crnogorsko jelo. Dobro ga skuva jer u kotao sa vodom, brašnom i krompirom stavi dosta sira i kajmaka. Ukusno je i ovčije mleko koje ona ukiseli pa se popije uz jelo. Leti dođem u Kolašin na odmor jer imam blizu vikendicu i svakog dana navratim u Lovac. Ona je mnogo pažljiva prema gostima i nije čudo što njen kačamak, cicvaru i proju traže svi koji navrate. Među gostima ima i dece koja po prvi put probaju ova jela na kojima su odrastale mnoge generacije u vremenima kad se teško živelo - veli Radojica.
Porcijama pojedenog kačamaka zadovoljne su njegove kolege Vukoman Kljajević iz Bijelog Polja i Milan Jovanović iz Mojkovca.
Drži do tradicije
Zidovi konobe "Lovac" puni su rezbarija. Ali ključno mesto pripada guslama.
- Odrasla sam uz popularni drevni instrument. Junačke pesme o Crnoj Gori pevali su moji preci. Rado sam ih slušala. Verujem da nema kuće u slobodarskom Kolašinu bez gusala - kaže Svetlana.
