Milenijum i po robije Srbima
Nešto manje od 10 godina nakon što je prvi put pomenuo tu mogućnost, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik konačno je raspisao referendum, ali ne onaj o nezavisnosti, već o radu pravosudnih institucija BiH.
Odluku je na njegov predlog usvojila Narodna skupština Republike Srpske, što je kao bomba odjeknulo na političkoj sceni BiH, ali i regiona. Stranci su Banjaluci zapretili sankcijama, a poneki bošnjački političar i novim ratom. I dok se reakcije ne stišavaju, u drugi plan padaju razlozi zbog kojih je priča o referendumu uopšte i pokrenuta.
Istina, još uvek je nejasno kakve će posledice taj referendum proizvesti, ako se uopšte i održi. Jer, ako se građani većinski izjasne da ne prihvataju primenu zakona o Sudu BiH i Tužilaštvu BiH na teritoriji Srpske, veliko je pitanje kako će se tehnički sprovesti volja naroda.
Srpski klimoglavci
Bivši funkcioner pravosudnih institucija BiH kaže da je pre bilo kakve ozbiljne reakcije poput referenduma postojala potreba da se dobro analizira rad srpskih tužilaca i sudija u Sarajevu.
- Uz časne izuzetke, veliki broj njih je nakon što bi se zaposlio bukvalno postajao klimoglavac, bez stava, sa dobrom platom. Takvi poslušnici su naneli veliku štetu, dok su bošnjačke sudije i tužioci bukvalno su kidisali na optužene Srbe - kaže naš sagovornik.
Pisanje istorije
Ovih dana može se čuti da je referendum samo puko politikantstvo, spin i podvala koju Dodik koristi da bi skrenuo pažnju s velikih ekonomskih problema u kojima se Srpska nalazi, što je u velikoj meri istinita tvrdnja.
Međutim, takođe je nesporni fakt da je rad pravosudnih organa u Sarajevu, u najmanju ruku, problematičan. Zbog toga najviše negoduju srpske žrtve ratnih zločina.
Pravosuđe BiH nadležno je za procesuiranje najtežih ratnih zločina koje nije obradio Haški tribunal, a rezultati su u proteklih 10 godina za srpsku stranu su katastrofalni.
Naime, prema podacima do kojih su došle "Vesti", otkako ove institucije postoje, doneto je 95 osuđujućih presuda za optuženike srpske nacionalnosti. Srbi su za te zločine nad Bošnjacima, i delom Hrvatima, osuđeni na ukupno 1.504 godine zatvora.
Možda ovaj podatak, iz ugla Srba, i ne bi bio problematičan, da u isto vreme nije osuđeno samo 28 Bošnjaka i 18 Hrvata koji su za svoja zlodela dobili ukupno 412 godina robije.
U pitanju je suva statistika koja pokazuje koliko je pristup pravosuđa BiH selektivan. Kada se detaljnije uđe u strukturu presuda, dolazi se do zapanjujućih detalja. Na primer, za krivično delo genocida, procesuirano je 38 Srba, a osuđeno 12, dok za to delo nije bio optuženi nijedan Bošnjak ili Hrvat. Dalje, za krivično delo zločin protiv čovečnosti, postupak se vodio protiv 167 Srba, a 64 ih je osuđeno. Za isto delo nije osuđen nijedan Bošnjak, a postupak se vodio samo protiv trojice.
- Ispada da su samo Srbi činili najteža krivična dela ratnih zločina. Pravosuđe BiH je uzelo sebi za pravo da piše istoriju. Već 10 godina Sud i Tužilaštvo BiH kontroliše bošnjačka politika, što se vidi u kontaktu sa kolegama. U tim institucijama vladaju nepoverenje, pa čak i mržnja, a veoma često se dešavalo da sudskim većem koje sudi Srbinu predsedava bošnjački sudija - kaže za "Vesti" bivši visokopozicionirani funkcioner u jednoj od dve državne pravosudne institucije.
Pročitajte još:
* Dodik: Referendum je ustavno pravo RS
* Vučić poručio Dodiku: Dobro razmisli o održavanju referenduma
Slobodni zločinci
Kada se dublje uđe u strukturu optužnica, primetno je da su kod Bošnjaka osuđivani uglavnom razni čuvari u logorima, stražari, pojedinačni vojnici, a da za komandnu odgovornost niko nije odgovarao. Istovremeno, srpske žrtve konstantno traže pravdu u slučajevima Atifa Dudakovića (zločini u Krajini), Dobrovoljačke ulice, Tuzlanske kolone... Posebna priča je slučaj Nasera Orića, koja je i bila okidač za raspisivanje referenduma.
- Primer Orića najbolje pokazuje kako se radi u tom tužilaštvu. Okružno tužilaštvo u Bijeljini godinama je vodilo istragu za Orićeva zlodela koja nisu bila obuhvaćena haškom presudom, a kad su bijeljinski tužioci gotovo došli do optužnice, Tužilaštvo BiH im je taj predmet bukvalno otelo, na šta po zakonu ima pravo. Dobio sam usmene potvrde da je taj potez urađen nakon direktnog zahteva jednog tadašnjeg visokopozicioniranog bošnjačkog političara. Od tada pa do danas, nikakva optužnica protiv Orića nije podignuta, a prošlo je šest godina - priča naš sagovornik.
Predsednik Centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica Srpske Milorad Kojić smatra da podaci o izrečenim kaznama najbolje pokazuju da su pravosudne institucije izrazito antisrpski nastrojene.
- Selektivan pristup vidljiv je u strukturi optuženih gde se jasno vidi da se isključivo Srbima sudi za najteže oblike ratnog zločina. Hrvati, a posebno Bošnjaci, uglavnom su optuživani za krivična dela protiv civilnog stanovništva i ratnih zarobljenika za koja su predviđene blaže kazne - kaže Kojić.
Srpski političari proteklih godina nisu imali jasnu strategiju u vezi sa slučajevima procesuiranja zločina u Sarajevu. Sve se svodilo samo na reakcije na nepravedne presude, otrcane floskule i populizam. U tom smislu raspisivanje referenduma može se tumačiti kao konkretan potez, ali nad njim ostaje veliki znak pitanja da li će problem biti rešen.
