Hapšenje Orića - potraga za istinom ili administrativna greška?
Hapšenje bivšeg komandanta muslimanske vojske u Srebrenici Nasera Orića u Švajcarskoj uzrokovalo je nove podele u Bosni i Hercegovini, ali i u regionu koji se pitanjem ratnih zločina(ca), u potrazi za istinom, bavi i 20 godina posle rata.
Jedni smatraju da je ponovo reč o politički motivisanom procesu, dok drugi to vide kao početak utvrđivanja istine o zločinima nad Srbima, analizira "Dojče vele" i dodaje da su na vest o hapšenju Orića reagovala udruženja žrtava iz oba entiteta BiH, kao i politički subjekti.
Predsednica udruženja "Majke enklava Srebrenica i Žepa" Munira Subašić smatra da je u pitanju "nameštaljka" kojom se nastoji da omalovaži obeležavanje 20. godišnjice zločina nad Bošnjacima u Srebrenici jula 1995.
- Da je Naser kriv, to bi dokazali i u Hagu - insistira Subašić, dok predsednik Organizacije porodica zarobljenih, poginulih boraca i nestalih civila Republike Srpske Nedeljko Mitrović navodi da je " zadovoljan" zbog hapšenja Orića.
Pravda i za Srbe
Mitrović to vidi kao "početak utvrđivanja istine o zločinima nad Srbima" i nada se da Srbija sada neće podleći međunarodnom pritisku".
Predsedavajući Saveta ministara BiH Denis Zvizdić osudio je hapšenje Orića, navodeći da će biti pružena sva potrebna pravna pomoć i zaštita kako bi on bio oslobođen. Zvizdić je uveren da je hapšenje Orića politički motivisano i napominje da ne samo da je oslobođen pred sudom u Hagu, već je, kaže, skinut sa Interpolove poternice.
Direktor vladine Kancelarije za saradnju sa medijima Milivoje Mihajlović izjavio je, pak, da je hapšenje Orića rezultat regionalne saradnje, da su svi zločini personalizovani i da je to jedan od postupaka da se dođe do istine.
- Politika Srbije je da su svi zločini personalizovani i da svaki zločin ima ime i prezime i žrtve i počinioca - naglasio je Mihajlović i dodao da "dok sud ne kaže svoju reč, ne treba nikog osuđivati", ali da je ovo "jedan od postupaka da se dođe do istine", rekao je Mihajlović.
Iako zvanično nije ptovrđeno, Oriće je, kako su preneli mediji, uhapšen po poternici Srbije, a u Švajcarskoj je trebalo da prisustvuje obeležavanju 20. godišnjice zločina u Srebrenici.
Švajcarska granična policija je, piše Radio Slobodna Evropa, potvrdila da je u kantonu Ženeva uhapsila Orića i saopštila da je predat ženevskoj policiji, a potom stavljen na raspolaganje Federalnoj kancelariji za pravdu (OFJ).
Ćamil neće kući bez Nasera
Načelnik Opštine Srebrenica Ćamil Duraković koji je, takođe, priveden sa Orićem, ali ubrzo i pušten, izjavio je da se posle Orićevog saslušanja očekuje konačna odluka da li će biti zadržan u ektsradicionom pritvoru ili pušten. Za medije u BiH danas je iz Ženeve precizirao da još nema zvanične informacije zašto je Orić uhapšen i poručio da se bez njega ne vraća.
Istovremeno, u Tužilaštvu BiH, RSE nije dobio potvrdu o hapšenju, odnosno rečeno im je da o tome "ništa ne znaju", dok je iz Ministarstva bezbednosti BiH stigla informacija kako u Interpolovoj bazi podataka nema Nasera Orića.
Otkud nova poternica?
Inače, advokatski tim Nasera Orića ne isključuje mogućnost da su švajcarske vlasti u ovom slučaju počinile "administrativnu grešku", popustivši da izbrišu poternicu iz sistema. Advokat Vidovićeva dodaje da je moguće i da su srpske vlasti posle protesta BiH i brisanja te poternice, ponovo izdale poternicu što bi, prema njenom mišljenju, "bilo suprotno normalnoj diplomatskoj komunikaciji između država".
Pravni ekspert Damir Arnaut, koji je pred londonskim sudom zastupao bivšeg člana Predsedništva BiH Ejupa Ganića, navodi da se radi o "gotovo identičnim situacijama" i da je "Haški tribunal u oba slučaja rekao šta je imao reći", a uveren je i da će i u ovom slučaju nadležnim organima Švajcarske imati ko da pokaže da se radi o "politički motivisanom procesu" srpskog pravosuđa.
U međuvremenu, dok čitava situacija koja je uzburkala strasti u regionu ne bude dobila epilog, mediji prenose reagovanja političkih subjekata i raznih udruženja na hapšenje Orića, odnosno njihova razmimoilaženja po pitanju oravdanosti tog čina.
Rekcije idu od toga da srpska optužnica govori da sistem u Srbiji ne odustaje od političke manipulacije međunarodnim pravnim mehanizmima koji su im na raspolaganju, do nade onih koji očekuju da Orić bude bar jedan kamičak pravde u mozaiku pravde u Srebrenici - da i srpske žrtve osetiti delić istine i satisfakcije.
Sramna odluka Haga
Orića je Haški tribunal osudio za ratne zločine po jednoj tački optužnice na dve godine zatvora za indirektnu odgovornost za smrt sedam i mučenje 11 srpskih zarobljenika u periodu od 1992. do 1993. godine.
Posle žalbe na presudu, proglašen je nevinim, pošto je Apelaciono veće u Hagu tada zaključilo "da nema sumnje da su teški zlocini počinjeni nad Srbima u Srebrenici u periodu od septembra 1992. do marta 1993, ali da "dokaz da su zločini počinjeni nije dovoljan za izricanje kazne pojedincu".
