BiH traži raspodelu imovine SFRJ
Novi ambasador BiH u Srbiji Boriša Arnaut ocenio je danas da je veoma bitno što dolazi do odmrzavanja odnosa između Srbije i BiH i da je "velika stvar" što će Predsedništvo BiH u maju posetiti Beograd.
Arnaut je naglasio da treba učiniti sve na političkom nivou da brže idemo zajedno da idemo ka Evropskoj uniji.
"Ne možemo svađama ući u EU. Svađa sa susedima nikome ne donosi dobro. Kada otklonimo svađe i uspostavimo dobrosusedske odnose, biće lakše i Srbiji i BiH za ulazak u EU", istakao je Arnaut u intervjuu "Radiju Slobodna Evropa".
On je naveo da je formirana komisija o raspodeli do sada ne raspodeljene imovine bivše SFRJ, a jedna od sekcija Komisije je za raspodelu bivše imovine diplomatsko-konzularnih predstavništava.
"Tu se nešto uradilo, ali ima i niz druge imovine. Sada stvaramo preduslove i kontakte za sastanak tih komisija", kazao je Arnaut.
Glavni tutor mudžahedina
Pripadnik jedinice "El mudžahedin"
Boriša Arnaut se vezuje za desetine spornih slučajeva izdavanja državljanstava BiH borcima terorističke organizacije „El mudžahedin“ koja je formirana 1993. godine u okolini Zenice. U tu jedinicu bilo je uključeno na stotine muslimanskih dobrovoljaca koji su dolazili iz celog sveta, pre svega iz severnoafričkih i azijskih zemalja. Zloglasna jedinica "El mudžahedin" je odgovorna za mnoge ratne zločine nad srpskim i hrvatskim zarobljenicima i stanovništvom.
Arnaut je najviše spornih državljanstava izdao tokom 1994. godine, a po njegovom odobrenju više turskih državljana, poput Kojlu Nejdeta, Mehmeta Kokeza ili Sirijaca poput Rashida al Suadiri, upisano je u državljanstvo BiH.
Borišu Arnauta je Silajdžić 2007. godine predložio Predsedništvu BiH, ali Arnaut tada nije dobio agreman pa BiH tri godine nije imala ambasadora u Srbiji. Pre imenovanja na mesto ambasadora u Srbiji, Boriša Arnaut je bio konzul BiH u Minhenu.
Ratni lider bosanskih muslimana Alija Izetbegović sa članovima odreda "El mudžahedin" u Vozući kod Zavidovića 1995. godine
Međutim, najzanimljiviji državljanin sa ovog spiska svakako je vođa mudžahedinske zajednice iz Bočinje, poznat kao Abu Hamza, koji je rešenje o državljanstvu dobio 1994. kao Al-Husin Imad.
Iste godine MUP BiH je izdao rešenja i Zemirlineu Merouaneu, Karašeu Abdelilahu, Alnasnr Abdulu i Gasmiju Zeinedineu Redau. Ali, to je tek vrh ledenog brega: najspornijim se smatra spis iz 1995. kada je iz tadašnjeg MUP BiH jednim aktom u CSB Sarajevo poslat nalog za naknadni upis u matičnu knjigu rođenih za 103 naturalizovana državljanina BiH, od kojih je 90 odsto arapskog porekla.
Gotovo sva rešenja su nastala u mandatu Bakira Alispahića i nose potpise pomoćnika ministra Gorana Varuneka, Boriše Arnauta i Amre Hadžović-Brkan.
Arnaut je posle boravka u MUP BiH bio na poslovima u konzulatu u Nemačkoj. |
On je naveo da je BiH stalo da zaštitimo firme iz te zemlje - "Energoinvest" i ostale firme koje su u Srbiji imale svoja predstavništva i imovinu.
"To su uglavnom zgrade. Firme koje su nekada radile po inostranstvu, nekada su bile zajedničke firme, pa naplata tih dugova pristiže. I tu imamo sporova sa Srbijom oko raspodele i učešća firmi u tim dugovima, koji se sada upravo naplaćuju", rekao je Arnaut.
On je dodao da je Komisija već obavila deo posla, ali da krajem maja imaju sastanak u Beogradu kada će nastaviti rad na podeli diplomatsko-konzularnih predstavništava.
|
Arnauti - u diplomatiji cela familija
Damir Arnaut
Boriša Arnaut je otac Damira Arnauta, savetnika predsedavajućeg Predsedništva BiH Harisa Silajdžića. Damir Arnaut je imenovan za ambasadora BiH u Australiji, posle čega je izjavioda će mu prioritet biti izručenje Dragana Vasiljkovića, poznatijeg kao Kapetan Dragan. Na Silajdžićev zahtev se uključio i u pripremanje odbrane člana ratnog Predsedništva BiH Ejupa Ganića, koji je uhapšen u Londonu po poternici Srbije zbog umešanosti u zločin nad vojnicima JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu 1992. godine. Damirova supruga Sanja Bagarić je savetnik za medije u Silajdžićevom kabinetu, a majka Mirsada, Borišina supruga, savetnik u Ambasadi BiH u Vašingtonu. |
Arnaut je rekao da je i Srbija imala firme u BiH i da zato ima potraživanja i sa jedne i sa druge strane.
"BiH ih ima i prema Hrvatskoj i prema Srbiji. U zajedničkoj domovini to su bile firme koje su uvek imale zajednička predstavništva - od Slovenije do Makedonije", dodao je on.
