Kolinda: Proslava Oluje u Kninu, vojna parada u Zagrebu
Predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović zaključila je da je sporenje oko načina i mesta obeležavanja 20. godišnjice vojne akcije Oluja nešto što razdvaja naciju i da proslavu treba održati u Kninu, a vojnu paradu koju predlaže Vlada dogodine u Zagrebu.
- Organizacija vojne parade u Zagrebu povodom 20. godišnjice vojno redarstvene operacije Oluja, Dana pobede i domovinske zahvalnosti, ne doprinosi osnaživanju nacionalnog zajedništva koje bi upravo trebalo snažno da obeleži taj događaj - rekla je za Večernji list predsednica i ističe da Knin ima prednost u proslavi tog hrvatskog praznika.
Vlada Zorana Milanovića se zalagala za to da se 20. godišnjica Oluje proslavi u Kninu, a posle toga istog dana, ali puno grandioznije, u Zagrebu, organizovanjem vojne parade.
Grabar Kitarović kaže da je na sve načine pokušavala da pronađe zajedničko rešenje, pa je predlagala da parada bude održana 4. avgusta, a središnja proslava u Kninu 5. avgusta. Vlada, međutim, na odustaje od toga da se proslava u Kninu i vojna parada u Zagrebu održe istog dana, 5. avgusta. Takav stav je, podseća list, oštro politički podelio Hrvatsku. Branitelji a i glavna opoziciona stranka HDZ protive se tome da bilo šta ometa i konkuriše "svetinji", proslavi Oluje u Kninu.
Kolinda zato zaključuje da "želi i dalje da bude činilac snaženja zajedništva a ne podela".
- Verujem da bi i ove godine 5. avgust trebalo obeležiti na već ustaljeni način kada se naša domovina kao i do sada u Kninu poklanja hrabrosti i žrtvi naših branitelja - zaključila je hrvatska predsednica.
Ona istovremeno nudi novi datum za vojnu paradu i to 28. maj sledeće godine, na Dan oružanih snaga Hrvatske, a napominje i da će se tog datuma obeležavati i 25. godišnjica osnivanja Zbora narodne garde (ZNG), odnosno Hrvatske vojske.
- Želimo na punim ulicama Zagreba našim građanima pokazati spremnost, obučenost i naoružanje naše vojske uz učestvovanje i snaga naših Saveznika - rekla je predsednica.
U akciji Oluja, prema podacima dokumentacionog centra Veritas, poginulo je i nestalo 1.853 Srba, a proterano najmanje 220.000 stanovnika nekadašnje Republike Srpske Krajine.
