Ruski car na crnogorskom tronu?

Ni nakon dva i po veka nema potpunog i jasnog, naučno podatkanog odgovora na pitanje ko je bio Šćepan Mali, kontroverzni i posve neobični vladar, koji je nepunih sedam godina sedeo na crnogorskom tronu, ali je iza njega ostao veoma dubok trag u istoriji, i po onome što je za kratkoveke vladavine učinio za Crnu Goru, još više zbog intrige koju je posejao da je on, u stvari, ruski car Petar Treći.

wikipedia.org

Šćepan Mali

Nekako baš u vreme kad je u Petrogradu 1766. godine iznenada umro vladika Vasilije i crnogorski presto spao na ostarelog i nemoćnog vladiku Savu, u Mainama iznad Budve se pojavio neobični čovečuljak koji je tvrdio da zna leka za svaku boljku, da je vičan lekovitim travama i melemima. Posle je, kad je za kratko vreme stekao veliku popularnost u običnom svetu, kazao da je on, u stvari, ruski car Petar Treći, koji je nekako izbegao nemilosrdnoj ruci ljubavnika njegove raspusne supruge, koja je naručila njegovu likvidaciju.

Hapšen

U neukom i Rusiji slepo odanom crnogorskom narodu, uz to još i obezglavljenom i dezorijentisanom, iznenadnom smrću vladike Vasilija, vest je pukla kao grom i za tili čas je prihvaćena zdravo za gotovo. Još kad je iz Maina stigla i potvrda da Šćepan Mali odista liči na cara ruskoga, čiji je portret izgleda u to vreme postojao u manastiru, uzaludna su bila sva upozorenja razumnijih i opreznijih da se ne veže "neslik s neprilikom" - posadili su ga na crnogorsku dinastičku stolicu na koju je 80 godina ranije prvi seo vladika Danilo Petrović.

Uzalud je čak i sama ruska carica Katarina Druga slala svoje emisare i poručivala Crnogorcima da ih je neka skitnica i probisvet namagarčio, da je njen muž, car Petar, nesumnjivo mrtav i da njegovim ubicama nije zadrhtala ruka. Na Cetinje je doputovao čak i caričin izaslanik, general, knez Georgij Vladimirovič Dolgorukov, po čijem je nalogu Šćepan Mali bio čak i uhapšen, ali je pred raspoloženjem naroda i glavara ipak morao da ustukne i oslobodi novopečenog crnogorskog vladara, kojem je potom darovao rusko oficirsko odelo, nešto novca i drugih darova, koje je Crnogorcima uputila carica Katarina da bi ih odbila od prevaranta koji se predstavlja kao njen muž.

Šćepan Mali se, tako, utvrdio na prestolu i Crnogorci su ga potom još više slušali i poštovali, uprkos drakonskim merama koje je preduzimao da zavede red i povrati mir u svojoj zlehudoj državi. Posebno je bio nemilosrdan u borbi za iskorenjivanje krvne osvete, u kidanju krvavih lanaca ubistava i krvavih međubratstveničkih i međuplemenskih zavađa, i suzbijanju krađa, pljački i svih oblika nasilja.

"Poslije toga je Šćepan Mali sve u Crnoj Gori stajao i njome vladao i upravljao kako je bolje umio", piše Sima Milutinović Sarajlija, "te se priča i danas da nije smio brav kome poginuti iz tora, a toli kakvo više zlo da se činjelo, jer je svakojega zločinca kastigavao primjerno, a neke i vješao."

Po nekim podacima za samo nekoliko godina poskidao je više od 90 glava "osvetnika" i ubica, onih koji su prekršili njegov "zakon", a ne manje ih je završilo na vešalima ili podvrgnuto drugim nemilosrdnim kaznama zbog krađa, pljačke i nasilja.

Zaklao ga Grk

Na ruku mu je - smatra istoričar dr Rastislav V. Petrović - posebno išlo to što se i u nekoliko bojeva sa Turcima istakao hrabrošću i umešnošću. Sve to je bio razlog da mu o glavi, osim ruske carice, porade i Turci, prvenstveno skadarski vezir Mehmed-paša Bušatlija, a postoje dokazi da su i Mlečani pokušali da ga otruju i sklone sa prestola. Ono što nije pošlo za rukom drugima, uspeo je u jesen 1773. godine sluga crnogorskog gospodara. Stari i jedan od najpoznatijih crnogorskih istoričara, Jagoš Jovanović, tvrdi da se ubica zvao Stanko Polikarda, da je poreklom bio Grk, a u Crnu Goru je došao iz Skadra, bežeći, bajagi, od osvete. On je iskoristio priliku i u konacima manastira Sveti Nikola u crmničkom selu Brčeli, gde je tada stolovao Šćepan Mali, zaklao gospodara, a potom sa njegovom glavom požurio na muštuluk skadarskom veziru koji ga je bogato nagradio.

Šćepan Mali je sahranjen u manastiru u Brčelima, ali su njegove kosti odatle sklonjene 1861. godine po nalogu knjaza Nikole Petrovića. Vek i po kasnije, dok je jedan kaluđer iz Brčela, pored temenja manastira, uz jugoistočni zid, kopao raku u kojoj će večno počinuti njegov sabrat i dugogodišnji iguman brčelskog manastira, naišao je na grobnicu i kosti za koje se smatra da pripadaju Šćepanu Malom. Od tada one počivaju u kovčegu smeštenom u oltaru i čekaju da se crkva i država dogovore gde će i uz kakve počasti večno počinuti bivši vladar za kojeg ni do danas nije definitivno utvrđeno ko je bio.