Boj za nasleđe Majke Tereze
Potomak sestričine Majke Tereze i jedini naslednik njene imovine, skopski zlatar Alojz Gombar uporno traži da mu se vrati zemljište na centralnom gradskom trgu koje je Vlada Makedonije za 1,6 miliona evra prodala albanskoj firmi Amadeus development koja će tu graditi poslovni objekat na tri sprata u baroknom stilu poput Španskih stepenica u Rimu.
Gombar kaže da decenijama neuspešno pokušava da dokaže vlasništvo nad parcelom u centru Skoplja koju je u nasleđe dobio kao jedini živi potomak Majke Tereze.
O toj parceli poseduje tapiju i posedovni list izdat od vlade Albanije još 1947. godine, prevedene i potvrđene od makedonske ambasade u Tirani.
Za te tapije sada u svetu vlada veliko interesovanje. Još pre pet godina, kada su "Vesti" pisale o bezuspešnim pokušajima Gombara da povrati plac na kome se nalazila kuća Majke Tereze, za te tapije prvi se zainteresovao Vatikan.
Gombar kaže da je Sveta stolica tada u Skoplje poslala svog emisara u pokušaju da se dokopa tapija, ali druge detalje nije hteo da otkrije.
- Za tapije se zainteresovala i aukcijska kuća Sotbi iz Londona, ali i Albanija, koja traži mošti Majke Tereze. Kada bi imali i tapiju placa na kojoj je bila njena kuća, imali bi alibi da je Majka Tereza Albanka, što, naravno, nije tačno. Krajem prošle godine sam bio na sajmu zlata u Dubaiju. Tamo sam upoznao jednog Indijca, multimilijardera, koji u svojoj fabrici dijamanata zapošljava 4.000 ljudi. I on je bio zainteresovan za tapije kuće Majke Tereze, za državu Indiju ili za njegovu privatnu kolekciju, svejedno. Rekao mi je: 'Dobićeš avionsku kartu, rezervisan hotel, sve što želiš, samo dođi, tapije su nam mnogo potrebne' - priča Gombar.
Testament iz Albanije
Plac na kome se nalazila kuća Majke Tereze u centru Skoplja, on je dobio od svog ujaka Antona Josifovskog, koji nije imao svoje dece, pa se o njemu brinuo Gombar.
Cincarsko poreklo
Majka Tereza rođena je 26. avgusta 1910. u Skoplju kao Agnesa Gondža Bojadžiju. Časna sestra, osnivač reda Misionarke milosrđa, dobitnica Nobelove nagrade za mir 1979. godine, umrla je u Kalkuti 5. septembra 1997. godine. Otac Agnese, Nikola Bojadžiju, bio je pripadnik Aromuna (u Srbiji Cincari, u Makedoniji Vlasi) romanskog naroda koji i danas živi raštrkan u državama na Balkanu. Postoje podaci da je pradeda Majke Tereze, takođe Nikola, došao u Skoplje iz Prizrena u 19. veku.
- Moja porodica potiče iz Zrenjanina. Moj deda i Drona Bernaj, majka Majke Tereze, bili su rođeni brat i sestra, a moja majka Viktorija je sa Majkom Terezom prva sestričina. Moji preci su bili zlatari, a od Majke Tereze trgovci i apotekari. Gondža Bojadžiju ili Majka Tereza, njena sestra Aguša i brat Lazar su rođeni u Skoplju. Njen brat Lazar, koji je bio vojni pilot, 1947. godine odlazi u Albaniju, a nešto kasnije u Tiranu odlaze majka i sestra Majke Tereze, Drona i Aguša, da ga posete. Za vreme njihovog boravka u Tirani, Enver Hodža zatvara granicu i oni ostaju u Albaniji. Brat Lazar vojnim avionom beži u Italiju, a majka i sestra Majke Tereze ostaju i umiru u Albaniji. Prethodno u Tirani pišu testament kojim kuću u Skoplju, gde je rođena Majka Tereza, ostavljaju u posed i trajno vlasništvo mome dedi, a on ih pred smrt daje svome sinu, mome ujaku Antonu Josifovskom, koga sam ja gledao jer nije imao dece. On je meni prepisao kuću Majke Tereze koja je pre katastrofalnog zemljotresa 1963. godine konfiskovana, a zemljište nacionalizovano. Iako je ta kuća danas samo plac, jer je u međuvremenu srušena, ja još nisam ostvario svoja prava - žali se Gombar i pokazuje tapiju koju je u Tirani 5. avgusta 1947. izdalo Ministarstvo inostranih poslova Albanije.
U njoj piše da Drona Bojadžiju, majka Majke Tereze, kuću i dvorište prepisuje Antonu Josifovskom, Gombarevom dedi, koju je kasnije nasledio skopski zlatar.
Gombar objašnjava da je još 8. aprila 2005. godine podneo zahtev skopskom katastru da mu izdaju imovinski list o placu koji je ucrtan i u urbanistički plan grada, ali do danas ga nije dobio, iako poseduje tapiju. Pravo nad zemljištem je zatražio tek pre 10 godina jer se do tada bojao da ne bude pogrešno shvaćen.
Zemljište je 1957. godine upisano kao državno, ali ne odustaje od toga da ostvari zakonsko pravo koje mu pripada.
- Niko ne može, niti ima pravo da mi osporava korene. Time što mi država ne priznaje pravo nad imovinom Majke Tereze, u stvari, negira našu rodbinsku vezu, a to ne može. Ja sam jedini njen živi rođak i naslednik. Dokaz su pisani dokumenti koje posedujem, a čiju validnost, koliko god pokušavali, neće moći da ospore - kaže Gombar.
Barokni kičeraj
Teška bitka sa makedonskim pravnim sistemom nijednog trenutka ga nije pokolebala da se odrekne nasleđa Majke Tereze, iako je do sada na aukcijama bilo gde u svetu za debele pare mogao da proda tapije kuće Agnese Gondže Bojadžiju.
- Da sam ih prodao, prodao bih svoju i dušu cele familije. Takva odluka bi za moju porodicu bila sramna i izdajnička. Ovo činim iz ličnih razloga, a najmanje me interesuje novac, koga imam dovoljno. Imovina koju tražim zauvek će me povezivati sa mojom tetkom Majkom Terezom - kaže Gombar.
Zemljište koje on potražuje dva puta je bilo prodavano. Na njemu je trebalo da se gradi crkva, ali se od toga odustalo zbog žestoke reakcije Islamske verske zajednice.
Bitka za dedovinu
Unuk sestričine Majke Tereze, skopski zlatar Alojz Gombar, nezadovoljan je postupkom države, jer, iako je naslednik, denacionalizacijom nije uspeo u vlasništvo vratiti parcelu zbog nekompletnih dokumenata. Ipak, kaže ne bi hteo ići sudskim putem.
- Voleo bi da Vlada sama odluči hoće li me obeštetiti za zemljište, ili će mi dati jedan deo da dedovinu ostavim svojoj deci - kaže Gombar.
Na kraju je taj plac za 1,6 miliona evra Vlada prodala albanskoj firmi Amadeus development koja će tu graditi 16 metara visoku zgradu sa španskim stepenicama, figurama kočija sa konjima i 25 skulptura. Iako se javnost žestoko protivi izgradnji i tog objekta, jer će biti zatvoren jedini prazan prostor u centru Skoplja, ne odustaje se od njegove izgradnje.
Protiv izgradnje je i gradonačelnik skopske opštine Centar, Andrej Žernovski. On je jedini saslušao muke Alojza Gombara, ali zbog snaga u savetu opštine, ni on nije bio u situaciji da mu pomogne.
Na travnjaku pored trotoara trga u centru Skoplja još se nalazi mala bronzana ploča koja svedoči da se tu nekada nalazila kuća Majke Tereze. Na tom mestu danas se uveliko radi. Građevinske mašine raščišćavaju teren za izgradnju barokne zgrade.
Sjaj sa bronzane ploče prepuštene zubu vremenu davno je nestao, ali ne i želja skopskog zlatara da povrati makar zemljište na kome se nalazio dom njegove tetke, poznate misionarke i nobelovke.
Vlasništvo države
Ministar za transport i veze Mile Janakijevski, kome se žalio Gombar, tvrdi da je prodata zemlja od 1.600 kvadrata vlasništvo države Makedonije i dodaje da se Gombar ne spominje u dokumentaciji.
- Može se videti da se u kretanju imovine Alojz Gombar ne pojavljuje. U katastru se od 1929. godine do danas taj čovek uopšte ne pojavljuje - kaže ministar Janakiveski.