Šest košćela na grobu Mata Glušca
Na danilovgradskom groblju na Ćeranića glavici, blizu temelja crkve Sveta Tekla, buja "buket" od šest stabala košćele koji meštani pomno čuvaju kao sveto drvo.
Malo je, međutim, onih koji znaju da pod tim neobičnim i ne mnogo rasprostranjenim dugovekim, do danas ne sasvim definisanim drvetom večno počiva Mato Glušac, jedan od najpoznatijih hercegovačkih i crnogorskih pametara, vidara, mudraca i čudesnih proroka.
Odredio večno počivalo
Dok je u dubokoj starosti, slep i oronuo, kod kumova Grgurevića i svog velikog prijatelja Baja Boškovića, brojao poslednje dane desete decenije života, odredio je, kažu, svoje večno počivalo, kazao dan kad će umreti i ostavio amanet da ga "zagrnu zemljom" na mestu gde ga nađu, gde je smrt sreo, i da mu nad glavom pobiju njegov krstasti štap od kojeg se gotovo ceo dugi vek nije odvajao:
"Kako sam se rodio i živeo mimo sveta, tako ću i umreti - ostale su zapisane njegove reči. - Tamo ću, mnim, otići sam, bez da me nose, prućit se ili skružat, videću još... Podno mojijeh nogu nići će drvo i zafaljujući njemu - neću sasvim nestati..."
"Vidio" i sadašnju civilizaciju
Mato Glušac je, pored ostalog, proricao da će doći zeman kad će "kalemiti ljude", kad mnogima neće biti "potrebite džade i ćuprije, a svet će se vrzmati i kroz zemlju i po zemlji, i kroz vodu i po vodi i zraku - danju i po mraku! Jednog dana će dosegnuti u vrh neba, među zvezde..."
Dogodilo se upravo tako. Šestokraka košćela, neobično i retko drvo u kontinentalnim predelima (neki smatraju da je u pitanju jedna vrsta divlje trešnje), buja na tom mestu i čuva od zaborava priču o tom neobičnom čoveku. Ona je odavno već poprimila obrise legende u kojoj su posebno zanimljive epizode o njegovom rođenju i smrti.
Po predanju, njegovi preci su pobegli iz Crne Gore, iz Markovine, u hercegovačko selo Korita iz straha od krvne osvete.
O Kosovu
"Koliko vidim, na Kosovu će biti trista jada i narod će tamo da strada i od njega će u tom vaktu biti slaba vajda. A jednog dana kad se tamo pamet okrene, a kape promene, ponovo će Kosovo biti k'o nekad Dušanovo", proricao je Mato Glušac pre više od 150 godina.
Njegova majka Sinđa bila je veoma mlada kad je ostala udovica. Svekar joj je predlagao da se preuda, kalauzio joj, po prilici, i neke ugledne ljude, prilike prema njoj i njegovoj kući, ali je ona to uporno odbijala punih 12 godina. Onda se zaljubila u nekog mladog najamnika koji je radio kod njenog svekra i odlučila da se uda za njega. Kad je svekar čuo ko je izabranik njenog srca, on je, navodno, prokleo: "Ajde, i dabogda đavola rodila!"
Ona je ubrzo, 1774. godine, rodila sina koji se, tek što je pristasao, pročuo po svojoj umnosti i proročanskim svojstvima, a znao je i da vida, da nađe travku za svaku boljku.
Stara kao maslina
Košćela slovi za veoma dugoveko i tvrdo drvo i po tome ga porede sa maslinom, a može da dosegne visinu i do trideset metara. Božo Đuranović kaže da jedna takva košćela postoji u Popovom Polju, u selu Mrkonjići. Procenjuje se da je stara više od četiri veka, a u narodu toga kraja vlada uverenje da je pod njom rođen Sveti Vasilije Ostroški.
Pobegao od Čengića
Poznati epski pesnik iz Nikšića Božo Đuranović, koji je i pesmu sročio o Matu Glušcu, kaže da je njega, pored ostalih, u nekoj prilici prizvao i zloglasni turski zulumćar, silni Smail-aga Čengić, da mu kaže kakva ga sudbina čeka:
- Čestiti aga, glavom ćeš stići na Cetinje i at će ti zarzati pred Biljardom. Koliko ćeš se tamo baviti, ne dade mi se vidjeti... Kad su u oktobru 1840. godine Novica Cerović i ostali moračko-uskočko-drobnjački prvaci, nakon boja na Mljetičku, banuli na Cetinje i vladici Petru Drugom Petroviću Njegošu doneli Smail-aginu glavu, kad je Smailagin konj zaista zarzao pred Njegoševim dvorom, Mato Glušac je pobegao iz Hercegovine u Crnu Goru, u Bjelopavliće, da se skloni od nemilosrdne ruke Dedage Čengića koji je krenuo da sveti oca...
Tamo ga je 1857. godine na Cetinje pozvao zloćudni crnogorski gospodar knjaz Danilo da "vidi" njegovu sudbinu, a onda naredio da mu udare dvadeset i pet po turu zato što se bavi gatanjem i praznovericama. Neki hroničari tvrde da je osamdesetogodišnji prorok od tih batina i muke ubrzo i umro, ali to nije tačno jer je on poživeo još punih 13 godina, odnosno dočekao da se ostvari njegovo proročanstvo i kletva koju je uputio knjazu Danilu:
"Naredio Bog i Sveti Spas da od tebe ostane zli glas dokle god traje Crne Gore i sedmoro Brda; osvetnička te ruka ubila pre nego pšenica triput rodila, a zemlja ti kosti ne primila..."
Kao što je poznato, tačno tri godine kasnije, u leto 1860, knjaza Danila je u Kotoru ubio Todor Kadić zato što je obeščastio njegovu sestru i godinama ga progonio po svetu, ucenjivao i nudio blago za glavu ovog nepokornog i ponosnog Bjelopavlića, koji se pobunio protiv knjaževog samovlašća i tiranije.
Čuva ih strah
Košćele na danilovgradskom groblju, koje inače dosta sporo rastu, čuva, izgleda strah koji postoji u narodu, a zasniva se na priči da su neki meštani jednom krenuli da ih iskrče i tu sahrane nekakvog siromaha. Tog trena su počele da se događaju čudne stvari: polomili su sekire i budake, naoblačilo se i počelo da seva, a zemlja da se trese. Tada ih je upozorio nekakav starac da to ne čine i ne potresaju kosti slepog mudraca. Poslušali su ga i od tada nikome ne pada na opamet ni granu košćele da slomi, a kamoli da je poseče.
