Sudili se, sudili...dobili odštetu od četiri evra!
Četiri godine parničenja, izlazak svih na teren radi sprovođenje uviđaja, dva veštačenja, saslušanje više svedoka i to sve zbog odštete od 30 kuna.
Radi se o verovatno jednoj od najmanjih naknada štete dosuđenih na zagrebačkom Opštinskom građanskom sudu, prenose hrvatski mediji.
Naime, bivši učenik Osnovne škole "Braća Radić" u Botincu tužio školu jer je 11. septembra 2009. pao na ulazu u školu i lakše se povredio.
Dečak je tada hodao po kosini namenjenoj za kretanje osoba sa invaliditetom i u jednom se trenutku okliznuo i pao. Toga je dana padala kiša pa je kosina bila mokra i klizava, a dečak se pri padu lakše povredio.
Dve godine posle pada, dečakovi roditelji tužili su školu, a od škole su tražili nešto manje od 900 evra i to po nekoliko osnova.
Za pretrpljenu fizičku bol dečakova porodica je tražila skoro 200 evra, za strah skoro 400 evra , za duševnu bol iznos od oko 260 evra, a za tuđu pomoć i negu još oko 10 evra. Uz sve to porodica je tužbom tražila i da im škola isplati i kamate na traženi iznos, kao i da im se nadoknade svi sudski troškovi.
Ali, sudija Opštinskog građanskog suda, dečaku, koji danas pohađa treći razred srednje škole, dosudila je samo iznos od oko tri evra, i to za tuđu negu i pomoć.
Svi pomalo krivi
Kako stoji u obrazloženju presude, premda je bila nesporna činjenica da je pao na ulazu u školu, sudija je smatrala da je dečak svojim neopreznim ponašanjem izazvao pad jer se nije kretao stepenicama nego kosinom koja je pre svega namenjena kretanju invalida.
Škola je pak tvrdila da nije odgovorna za dečakov pad jer su na kosini bile postavljene protivklizne pločice, ali sud je zaključio da moraju da snose deo odgovornosti jer nisu tokom postupka dokazali da su na kosini bile postavljene pločice.
Kod odluke o visini naknade štete, po svemu sudeći, bilo je ključno medicinsko veštačenje. Naime, veštaci su zaključili da je dečak jače bolove trpeo samo jedan dan, a u nalazu su istakli da je pretrpeo strah od životne ugroženosti i povređivanja, ali veštaci su smatrali da je to bilo kratkotrajno.
Iako je bilo nesporno da je u padu povređen pa da zbog toga ima pravo na novčanu naknadu, kod određivanja ove zaista minimalne naknade sud je imao u vidu više činjenica: da je bio samo lakše povređen, da mu nije bila propisana nikakva terapija ni specijalistički pregled, a od posledica povređivanja nije ostao estetski naružen.
Osim naknade štete, škola je dužna da nadoknadi dečaku nešto manje od 290 evra za troškove parnice.
