"Izetbegović tražio pokolj u Srebrenici"
Ratni komandir bošnjačke policije u Srebrenici Hakija Meholjić izjavio je da je Alija Izetbegović 1993. godine tražio, ne da bude ubijeno, "nego da bude zaklano 5 000 Bošnjaka u Srebrenici".
"Bili smo u sarajevskom hotelu `Holidej in` kada sam ustao i pitao ga /Izetbegovića/ da li je on lud i ko će poubijati toliki narod. Posle toga, čekao se samo povoljan trenutak da se umeša međunarodna zajednica i to je palo na Srebrenicu", rekao je Meholjić u intervjuu za "Glas Srpske".
On tvrdi da je "Izetbegović aminovao da se dozvoli genocid, a da su Srbi nasjeli na nešto što je ranije spremano".
Meholjić, koji je bio član ratnog Predsedništva opštine Srebrenica, a danas je predsednik SDP-a i član Odbora za obeležavanje 11. jula - dana stradanja Bošnjaka Srebrenice, ističe da je "na srebreničkoj krvi zaustavljen rat u BiH i da je Srebrenica prodata da bi Sarajevo bilo kanton".
"Bio sam u srebreničkoj delegaciji 1993. godine u Sarajevu kada nam je Izetbegović predložio da se Srebrenica žrtvuje za Vogošću. To se, nažalost, desilo 1995. godine kada je naše žrtve neko naplatio, ali, i posle toga je bilo dosta naplaćivanja tragedije srebreničkih Bošnjaka", istakao je Meholjić.
Na konstataciju da se zločin u Srebrenici, ipak, dogodio, on kaže da je "za sve kriva tadašnja politika SDA i deo međunarodne zajednice koja je morala da zna da, ako su već zaštitili Srebrenicu, moraju da je čuvaju do kraja".
"Posle Srebrenice, međunarodna zajednica ne treba da postoji. Jer, ako je Srebrenicu čuvao ceo svet, a kao rezultat takve politike imamo Memorijalni centar u Potočarima, o čemu onda govorimo.
Bilo je stradanja na svim stranama i slažem se sa nekim ljudima iz RS koji kažu da nam ne treba međunarodna zajednica u BiH", rekao je Meholjić.
On ističe da je kao Bošnjak ljut na sve koji su u Memorijalnom centru sahranili 75 ljudi koji nisu poginule u julu 1995. godine.
"Da je to urađeno saznao sam tek pre nekoliko dana. Smatram da Bošnjaci koji nisu poginuli pri padu Srebrenice treba da budu sahranjeni na drugoj lokaciji u neposrednoj blizini i da imena ljudi za koje je utvrđeno da su živi treba izbrisati iz spiska na spomen-obeležju. Ne sme se takvim stvarima skrnaviti značaj Memorijalnog centra koji je rezultat tadašnje politike i međunarodne zajednice", smatra Meholjić.
